Knez Mihailova ulica
Knez Mihailova ulica je omiljena šetačka štrafta koja se prostire od Terazija do Kalemegdana. Takođe, ona je i glavno mesto za sastajanje i rastajanje, i lako je dostupna iz svih delova grada. Kao epicentar kulture i istorije, Knez Mihailova je prozvana jednom od najlepših pešačkih zona u Istočnoj Evropi. Svojom lepotom se može uporediti sa ulicom Vaci u Budimpešti ili Marienplacom u Minhenu.
Tokom rimske vladavine, Knez Mihailova je bila centar Singidunuma (latinski naziv za Beograd), a kasnije pod vladavinom Turaka, bila je samo jedna od prometnijih ulica unutar gradskih zidina. Do kraja 19. veka, krivudave ulice sa bašticama, fontanama i džamijama su nestale, ali je izronila jedna nova šarenolika ulica sa evropskim duhom. Godine 1870. zvanično je dobila ime po srpskom princu Mihailu Obrenoviću.
Do kraja prve polovine 20. veka, veći deo ulice bio je u vlasništvu nekoliko bogatih beogradskih porodica. Nakon tog perioda, komunistička vlast im je oduzela ta imanja i prisvojila ih u ime socijalne jednakosti. Sve pomenute zgrade koje datiraju iz druge polovine 19. veka lako su prepoznatljive po bogatim, raskošnim fasadama ukrašenim tokom leta cvetnim lejama. U periodu između 60-ih i 70-ih godina, Knez Mihailova je bila poznata kao mesto flertovanja i zavođenja ili popularno nazivana korzo, ali se tokom vremena pretvorila u kulturni i poslovni centar.
Zbog svog velikog istorijskog i kulturnog značaja, ulica je pod zaštitom države. Iako se njen originalni izgled nije promenio u velikoj meri, namena zgrada sigurno jeste. Tako su nekadašnji privatni stanovi postali butici, kulturni centri, knjižare, restorani, kafei i kancelarije raznih firmi i aviokompanija.
Na početku ulice nalazi se restoran Vapiano, a nešto dalje naići ćete na veoma važnu zgradu - Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU). Deo prizemlja Akademije je pretvoren u izložbenu galeriju u kojoj se održavaju koncerti i izložbe, a ispred same zgrade nalazi se i jedna piramida. Na njoj su upisane koordinate Beograda, a postavljena je u čast nauke. Na samom kraju Knez Mihailove nalazi se Gradska biblioteka, na mestu na kojem se nekada nalazio najmoderniji hotel u Beogradu, Srpska kruna.
Pored pomenutih zgrada, ovde su svoje mesto "pod suncem" našli i kulturni centri Francuske, Španije i Nemačke, kao i Zepterov muzej. Nedaleko su smeštene dve institucije od izuzetnog značaja - Narodni muzej i Narodno pozorište, kao i brojni bioskopi, hoteli i hosteli.
Do pre nekoliko godina, Knez Mihailova je bila glavna šoping zona. Iako danas većina Beograđana provodi vreme u tržnim centrima, i dalje postoji nešto posebno u vezi sa ovom ulicom i trošenjem para u njoj. Primetićete kako vas dok šetate ulicom prosto mame i dozivaju radnje raznih poznatih brendova kao što su H&M, Gap, Max Mara, Zara, Diesel, Miss Sixty, Bata, Springfield... Više o šopingu u Knez Mihailovoj možete da pročitate u tekstu "Šoping u centru grada".
Tokom rimske vladavine, Knez Mihailova je bila centar Singidunuma (latinski naziv za Beograd), a kasnije pod vladavinom Turaka, bila je samo jedna od prometnijih ulica unutar gradskih zidina. Do kraja 19. veka, krivudave ulice sa bašticama, fontanama i džamijama su nestale, ali je izronila jedna nova šarenolika ulica sa evropskim duhom. Godine 1870. zvanično je dobila ime po srpskom princu Mihailu Obrenoviću.
Do kraja prve polovine 20. veka, veći deo ulice bio je u vlasništvu nekoliko bogatih beogradskih porodica. Nakon tog perioda, komunistička vlast im je oduzela ta imanja i prisvojila ih u ime socijalne jednakosti. Sve pomenute zgrade koje datiraju iz druge polovine 19. veka lako su prepoznatljive po bogatim, raskošnim fasadama ukrašenim tokom leta cvetnim lejama. U periodu između 60-ih i 70-ih godina, Knez Mihailova je bila poznata kao mesto flertovanja i zavođenja ili popularno nazivana korzo, ali se tokom vremena pretvorila u kulturni i poslovni centar.
Knez Mihailova danas
Zbog svog velikog istorijskog i kulturnog značaja, ulica je pod zaštitom države. Iako se njen originalni izgled nije promenio u velikoj meri, namena zgrada sigurno jeste. Tako su nekadašnji privatni stanovi postali butici, kulturni centri, knjižare, restorani, kafei i kancelarije raznih firmi i aviokompanija.
Na početku ulice nalazi se restoran Vapiano, a nešto dalje naići ćete na veoma važnu zgradu - Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU). Deo prizemlja Akademije je pretvoren u izložbenu galeriju u kojoj se održavaju koncerti i izložbe, a ispred same zgrade nalazi se i jedna piramida. Na njoj su upisane koordinate Beograda, a postavljena je u čast nauke. Na samom kraju Knez Mihailove nalazi se Gradska biblioteka, na mestu na kojem se nekada nalazio najmoderniji hotel u Beogradu, Srpska kruna.
Pored pomenutih zgrada, ovde su svoje mesto "pod suncem" našli i kulturni centri Francuske, Španije i Nemačke, kao i Zepterov muzej. Nedaleko su smeštene dve institucije od izuzetnog značaja - Narodni muzej i Narodno pozorište, kao i brojni bioskopi, hoteli i hosteli.
Idealno mesto za trošenje novca
Do pre nekoliko godina, Knez Mihailova je bila glavna šoping zona. Iako danas većina Beograđana provodi vreme u tržnim centrima, i dalje postoji nešto posebno u vezi sa ovom ulicom i trošenjem para u njoj. Primetićete kako vas dok šetate ulicom prosto mame i dozivaju radnje raznih poznatih brendova kao što su H&M, Gap, Max Mara, Zara, Diesel, Miss Sixty, Bata, Springfield... Više o šopingu u Knez Mihailovoj možete da pročitate u tekstu "Šoping u centru grada".