Dokle, bre? 14 mitova o Stan na dan Beograd, koji nikako da izumru…

Mit 1: Kol’kooo stanovaaa…Vi mora da ste baš puni!

Eeee, da.

Znate li koliko njih zaista dobro radi?

Idite na buking-tačka-kom da vidite…

Ovoj pojavi kumuju i strana i domaća konkurencija, ali i neizbežni Guglov algoritam.

Stranu konkurenciju vrlo retko zanima išta osim provizije koju naplate za smeštaj. Pošto posluju globalno, puštaju domaćine da sami postavljaju svoje objekte na sajt i uklapaju se u lokalno zakonodavstvo i malo ih zanima koliko su smeštajni kapaciteti stvarni. Otud i bukvalno hiljade izlistanih jedinica za smeštaj. Čistke nepostojećih stanova obavljaju otprilike jednom godišnje, ili kada ih pritisnu lokalne vlasti.

Domaći sajtovi, u nadi da će uhvatiti lakoverne goste, ostavljaju stranice sa stanovima koji uopšte nisu aktivni ali se još uvek  kotiraju u rezultatima pretrage na internetu. Takvo ponašanje možda jeste neetično, ali pošto opterećuju sopstveni crawl budžet, ni nama ne smeta toliko.

Mit 2:Super biznis! Pa, za 30 dana uzmeš brdo para!

Popunjenost od 30 dana je statistička greška.

Ona se veoma dobrim apartmanima, dogodi otprilike jednom godišnje.

Van sezone neki ne pokriju ni troškove komunalija. Poslovično loši meseci su januar i februar, kada ima najmanje upita i kada se realizuje najmanje rezervacija.

Drugo, cene nisu zacrtane u kamenu. Jedan ozbiljan smeštajni objekat ima po 200 različitih cena u zavisnosti od doba godine. Tako da – NE!

Mit 3: Pa, ja imam babin stan koji je prazan, samo ga oglasim…

Ček’, ček’, ček’ polako. Možda 2005. godine. To je tad moglo da prođe.

Za nešto malo više od decenije, koliko ovaj alternativni vid kratkoročnog smeštaja postoji, standardi su toliko skočili da stan koji je bio potpuno renoviran i opremljen pre tri ili četiri godine zahteva još jedno renoviranje i zamenu nameštaja.

Mit 4: Znači svi ovi vaši stanovi su vaši?

Da, da… mi smo tajkuni… Bil Gejts je sitnež za nas…. Aman!

Svaki stan na dan ima svog vlasnika i domaćina. I nijedan od njih nismo mi.

Mit 5: To su sve je**rnici, samo gajbe za privođenje…

Stanovi na dan sa đakuzijem, apartmani sa bazenima i sličnim neuobičajenim dodacima u 95% slučajeva to jesu.

Svi ostali, što je zapravo 95% ponude, to po pravilu nisu. Tu pre zaluta poneki zaljubljeni par, nego što im je to svrha.

Mit 6: Meni ne treba baš apartman, više mi treba stan na dan…

TO JE JEDNO TE ISTO!!!

Mit 7: Ja ću stan da izdajem samo finim strancima…

Možda…

Međutim, osim što je u civilizovanom svetu takvo ponašanje kažnjivo (pošto je rasističko), nije ni toliko lako.

Dakle, šanse imate ako ste među prvih 50 na buking-tačka-kom.
Ili na HomeAway, VRBO i Trip Advisoru.

Ljudi sa bogatog zapada uvek više veruju “svojim”, prepoznatljivim brendovima, nego malim, lokalnim agencijama po zemljama trećeg sveta.

Naravno tu je i AirBnB. Samo… tamo je klijentela je malo bolje obaveštena, a od vas očekuje da budete pravi domaćini. Znači ne samo ključ od stana u ruke, nego i saveti, vođenje po gradu, čekanje na aerodromu i sl. A i konkurencija je potpuno nekontrolisana i žestoka. Tamo se izdaju i prostori u kojima se živi, pa se može naći prenoćište i za 12$.

Domaće agencije, koje vam poturaju priču da im je četiri petine posetilaca sa Zapada, vas izravno i bezrezervno lažu. Tačka.

Mit 8: Sve je kao na slikama!

Apartman pripremljen za slikanje ima cveće, čaše sa šampanjcem, satensku posteljinu… Ukoliko to nije naglašeno, to nije ono što dobijate u njemu.

To je predstavljanje u najboljem, a ne svakodnevnom izdanju.

Osim toga, vreme čini svoje.

Posle samo godinu rada apartman počinje da oseća posledice tog rada – u meri koja je dovoljna da više ne izgleda kao na forografijama.

Mit 9: Znači, ako uđem u 3 ujutru izlazim u 3 ujutru sutradan. Je l’ tako?

Ovo je verovatno najčešća zabluda i dolazi od ljudi koji nikada nisu sami rezervisali hotel – odnosno uvek je za njih to radila agencija koja sve pakuje u paket-aranžman.

Odgovor je NE.

Osim ako ne želite da platite dva noćenja. Postoji vreme za ček-in i ček-aut i to je tako u svakom ugostiteljskom objektu i uglavnom je oko podneva.

Na stranu to što će retko koji domaćin da prihvati da vas useli u 3 ujutru.

Mit 10: Stan za dan? Hoću da bukiram jedan dan za tri meseca od danas

Iako smo o ovome pisali milion puta, izgleda da ćemo morati još milion…

Hotel ima 100 istih jedinica i svejedno im je u koju će da vas smeste. Zato prihvataju vaše rezervacije i za sledeću godinu.

Osim možda stanova na dan u Belvilu (mada i tamo postoje bitne razlike), broj sličnih apartmana u Beogradu je zanemarljiv.

I svaki ima drugog vlasnika.

A njima ta jedna noć može da postane prepreka nekom mnogo dužem aranžmanu. Stoga je i bolje da zamole u startu da im se javitre pred dolazak nego da prihvate rezrvaciju i onda vam pričaju kako im je pukla cev u stanu, kada se pojavi neka unosnija rezervacija.

Mit 11. Parking se doplaćuje? Ma, ne treba, snaći ću se ja…

Je l’?

Parking servis je najažurnije javno preduzeće u Beogradu. I vrlo su nemilosrdni.

Čak i Beograđani, koji poznaju grad kao svoj džep, nekada satima kruže po kraju i parkiraju se toliko daleko od svoje zgrade da do nje idu prevozom.

Apartman sa obezbeđenim parking-mestom je u centru – zlata vredan.

Mit 12. Agencija mi sigurno garantuje popunjenost…

Da.

Garantuje popunjenost od 0 do 30 dana.

I gotovo uvek je bliža ovoj prvoj cifri.

Niko ne garantuje ništa po pitanju popunjenosti. Postoje preduslovi koje treba ispuniti da biste uopšte počeli da razmišljate o izdavanju. Ali čak i kad ih ispunite niko vam ne garantuje ništa osim toga da će vaš apartman uvrstiti u svoju ponudu.

Mit 13. Kako sad 40 kad piše 34?

Cena koju vidite uz apartman na svim sajtovima je prosečna cena najma za 5 noćenja. Pošto progresivno opada, logično je da je jedan dan skuplji.

Ako mislite da je to nefer, probajte sa nekim stranim servisom. Oni Vam do plaćanja zadržavaju tu cenu kako bi vas “navukli”, a onda vam preko toga uračunavaju svoju proviziju i tzv. taksu za čišćenje apartmana.

Mit 14. Znači dođem kod vas na šalter i sve uplatim?

Iako je to moguće, nije praktično.

Apartman koji ste iznajmili je možda kilometrima udaljen od agencije koja ga izdaje. Zato bolje – ne.