{"id":6947,"date":"2018-05-04T15:24:30","date_gmt":"2018-05-04T14:24:30","guid":{"rendered":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/?p=6947"},"modified":"2022-10-12T10:11:18","modified_gmt":"2022-10-12T09:11:18","slug":"zivot-i-smrt-kul-gradova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/zivot-i-smrt-kul-gradova\/","title":{"rendered":"\u017divot i smrt jednog “kul” grada"},"content":{"rendered":"

Ovaj tekst je daleko od onoga \u0161to bismo smatrali sve\u017eom informacijom. \u010cak naprotiv – datum njegove objave se otprilike poklapa sa vremenom kada je ovaj blog tek kretao si\u0107u\u0161nim i stidljivim koracima napred kroz bran\u0161u kratkoro\u010dnog apartmanskog sme\u0161taja u Beogradu<\/a>. <\/em><\/p>\n

Beograd, iako se tada pominjao u tekstu kao pretendent na presto \u201cnovog Berlina\u201d, nije pokupio tu ambivalentnu titulu, (\u0161to ,u krajnjem, nakon \u010ditanja ovog teksta mo\u017eda usvojite i kao dobru stvar). Berlin je, u me\u0111uvremenu, (ta\u010dnije 2016. godine) praksu kratkoro\u010dnog najma zabranio, da bi je od 1. maja ove godine (2018) ponovo dozvolio, no uz znatno stro\u017eija pravila. Naime, vlasnici stanova moraju dobiti dozvolu od grada: oni koji u njima \u017eive mogu ih iznajmljivati koliko god \u017eele dok se vlasnicima druge nekretnine zabranjuje da izdaju stan na kratko vi\u0161e od 90 dana godi\u0161nje (kazne se kre\u0107u do pola miliona evra!).<\/em><\/p>\n

Bez obzira na \u201cbajatost\u201d u ovom tekstu su iznesena neka vrlo interesantna razmi\u0161ljanja i opa\u017eanja koja su verovatno i dan danas aktuelna. Originalni tekst mo\u017eete prona\u0107i na sajtu The New Republic<\/a>, a njegov autor je Tomas Rod\u017eers<\/strong>.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kada se Andre Herman preselio u Lajpcig 2007., ovaj post-industrijski Isto\u010dno-nema\u010dki grad nije ba\u0161 bio poznat po glamuru. Odkako je pao Berlinski zid, grad se uglavnom muljao u finansijskom \u0161kripcu, a mnoge prazne zgrade su bile ostavljene da trule. \u201cNDR je namerno pu\u0161tao da zgrade iz kasnog 19. veka propadaju, po\u0161to ih nisu voleli.\u201d ka\u017ee Herman, bloger koji je \u010desto pisao o Lajpcigu. Iako je grad privukao znatan broj studenata i kreativaca, Lajpcig je uglavnom bio poznat po siroma\u0161tvu i pusto\u0161i.<\/p>\n

Me\u0111utim, proteklih godina (ovde se govori o periodu pre \u010detiri godine<\/em>) Lajpcig je postao jedan od najizvikanijih \u201ckul\u201d gradova u Evropi. Sve je po\u010delo kada je Nju Jork Tajms stavio grad na jednu od svojih \u201clista mesta koja morate posetiti 2010. godine\u201d, uzdi\u017eu\u0107i u visine njegovu muzi\u010dku scenu i napupelu umetni\u010dku zajednicu. Nema\u010dki mediji su se vrlo entuzijasti\u010dno uhvatili u kolo; \u0160pigl<\/strong>, najpoznatiji nema\u010dki magazin ga je u \u010dlanku o no\u0107nom \u017eivotu grada nazvao \u201cBerlin, al\u2019 bolji\u201d<\/em>, da bi u septembru 2014. Nju Jork Tajms nema\u010dku prestonicu jo\u0161 jednom iskoristio kao ar\u0161in, napisav\u0161i hvalospev gradu naslovom \u201cNovi Berlin il\u2019 ne, Lajpcig ima nov \u017eivot\u201d.<\/em><\/p>\n

\"\"

Vodeni festival u Lajpcigu. fotgrafija Juergen Steffen Klein<\/p><\/div>\n

U poslednje vreme, Novi Berlin<\/strong><\/em> je postao neka vrsta stenograma za nepose\u0107ene Evropske gradove koji su jeftini, zabavni i u usponu. Od trenutka kada su \u0161unjaju\u0107a d\u017eentrifikacija i masovan skok u turizmu doveli u pitanje status Berlina, kao \u201cnajkul grada na svetu\u201d, ljudi su se utrkivali u odre\u0111ivanju njegovog naslednika. Pored Lajpciga, kandidati su bili Krakov (Poljska), Vilnijus (Litvanija). Beograd (Srbija), Talljin (Estonija) i Var\u0161ava (Poljska). Svi oni dele, u razli\u010ditom stepenu, mnoge od elemenata koji su u\u010dinili Berlin poznatim 1990-ih: pristupa\u010dne cene, prazne zgrade koje se mogu remodifikovati u velike umetni\u010dke scene. Ali za razliku od Berlina, oni nemaju mogu\u0107nost da svoju kul reputaciju razvijaju natenane \u2013 i jednako verovatno da \u0107e ih uni\u0161titi hajp u istoj meri u kojoj \u0107e ih obogatiti.<\/p>\n

\"\"

Posetioci ispred Rahjstaga, Berlin<\/p><\/div>\n

Podrazumeva se, naravno, da \u0107e Berlin uvek biti jedan i jedini. Njegova kombinacija anti-autoritarizma, otvorenosti i sofisticiranosti proizilazi iz njegovog krivudavog i \u010desto traumati\u010dnog puta kroz istoriju Evrope. Grad je veoma dugo u razli\u010ditim merama, bio kul. Tokom Vajmarske ere, postao je poznat po hedonisti\u010dkim zabavama i seksualnoj otvorenosti, a tokom 1970ih, Dejvid Bouvi je zacementirao avangardni imid\u017e grada. Nakon pada Berlinskog zida, njegova tehno scena, koja se razvila u napu\u0161tenim fabrikama i robnim ku\u0107ama, ga je pretvorila u prestonicu no\u0107nog \u017eivota Evrope.<\/p>\n

Me\u0111utim, u protekloj dekadi, hajp je sve manje organski, a sve vi\u0161e agresivno proizveden. Klaus Vovervajt, gradona\u010delnik jo\u0161 od 2001, sastavio je slogan Siroma\u0161an, ali seksi,<\/em><\/strong>\u00a0koji je postao vizit-karta grada. Finansirane su mnoge kampanje kojima je grad reklamiran (uklju\u010duju\u0107i i njegove periferije) partigoerima, koji lutaju svetom. U intervjuu datom 2004, Klaus je izjavio da \u017eeli da turizam postane vrhunski prioritet, a u godinama koje su usledile, broj turista koji pose\u0107uju Berlin se uve\u0107ao dramati\u010dno: sa 13 miliona no\u0107enja 2004. do rekordnih 27 miliona 2013. (pore\u0111enja radi – drugorangirani Pariz je iste godine imao 35 miliona a prvorangirani London 53 miliona no\u0107enja).\u00a0<\/em>U tom procesu, grad je postao previ\u0161e izlo\u017een pa su lokalni zvani\u010dnici po\u010deli da razmi\u0161ljaju o \u201cpravilima pona\u0161anja za posetioce\u201d, a nema\u010dka \u0161tampa se upustila u vi\u0161emese\u010dnu debatu o tome da li je grad \u201czavr\u0161en\u201d.<\/p>\n

\"\"

Urbana pla\u017ea – \u0160trandbar u Berlinu<\/p><\/div>\n

Koristiti ovakave re\u010di u opisivanju gradova \u2013 \u201cu usponu\u201d, \u201ckul\u201d, \u201czavr\u0161en\u201d \u2013 je delimi\u010dno i rezultat izbijanja neoliberalnih reformi koje su imale \u0161tetan efekat na to kako smo po\u010deli razmi\u0161ljamo o gradovima. “Od 1980ih naovamo, nacionalne vlade su po\u010dele da vuku sredstva od gradova, i oni su morali da po\u010dnu da se nadme\u0107u za investicije, poslove i pa\u017enju medija” ka\u017ee D\u017eejmi Pek, profesor na univerzitetu Briti\u0161 Kolumbija. To zna\u010di da se gradovi – ponukani globalizacijom i vrlo osporavanom tvrdnjom Ri\u010darda Floride da klju\u010d urbane regeneracije le\u017ei u privla\u010denju \u201ckreativne klase\u201d- sada bore u agresivnom ratu za stvaranje fame i privla\u010denje pa\u017enje na sebe.<\/p>\n

Berlin nije jedini grad koji poku\u0161ava da se proda kao siroma\u0161an al\u2019 seksi<\/em>. U proteklih nekoliko godina, gradovi od Detroita do Durama, su se nadali da \u0107e uspe\u0161no da se rebrendiraju kao kreativna \u010dvori\u0161ta, bez obzira na to da li takvo etiketiranje ima bilo kakvo utemeljenje u stvarnosti. \u201dImamo sve ve\u0107u koli\u010dinu dokaza da ove strategije uop\u0161te nisu efektivne\u201d, ka\u017ee Pek \u201cali ve\u0107ina ovih gradova nema kapaciteta da uradi ne\u0161to hrabrije, pa se nadme\u0107u u ovoj ekonomiji simboli\u010dnosti.\u201d Hjuston je tako lansirao promotivnu kampanju koja je namenjna kreativcima sloganom \u201cgrad bez granica\u201d.<\/p>\n

\"\"

AAndre Brunet iz De Temps Antan izvodi u Rivera Kortu uz Detroitsku industriju murala meksi\u010dkog umetnika Dijaga Rivera u pozadini, tokom dvodnevnog Koncerta Boja u Detroitskom Zavodu za umetnost.<\/p><\/div>\n

A \u0161tampa je \u010dak i previ\u0161e voljna da im se u tome pridru\u017ei. Zbog Interneta, mediji koji pi\u0161u o putovanjima su pod prevelikim pritiskom da \u201cmiropoma\u017eu\u201d slede\u0107u izvrsnu destinaciju ili grad koji u usponu, \u010dak iako u njemu nema mnogo toga \u0161to bi trebalo predstavljati. To zna\u010di da se pisci vrlo \u010desto mu\u010de da napabir\u010de nekolicinu malih, neuporedivih noviteta \u2013 poput nekoliko novih kafi\u0107a, popularan bend i novo pozori\u0161te \u2013 u svrhu sklapanja \u0161ireg narativa o \u201ckreativnoj renesansi grada\u201d, da bi onda upakovali taj grad kao novu verziju grada koji je postao pass\u00e9. U protekloj deceniji, Montreal, Portland i Detroit su bili \u201cnovi Sijetl\u201d, Ostin je bio \u201cnovi Portland\u201d, a Miniapolis je bio \u201cnovi Ostin\u201d. \u010cak su Berlin hajpovali kao \u201cslede\u0107u silicijumsku dolinu\u201d.<\/p>\n

Uzmimo, naprimer, poslednji (nije poslednji, tekst je iz 2014. – primedba prevodioca<\/em>) \u010dlanak Nju Jork Tajmsa o Lajpcigu. Otvara se trendovanjem grada, sledi ga hronika o uzdizanju grada iz siroma\u0161tva u \u0161ik siroma\u0161nog<\/em>, stavljaju\u0107i akcenat na niske cene renti i napupelu umetni\u010dku scenu. “Berlinolika klubska i tehno scena je tako\u0111e pustila korenje ovde”<\/em>\u00a0– obja\u0161njava se u \u010dlanku, bez zala\u017eenja u detalje. Iako se autor suzdr\u017eava da nazove grad Novim Berlinom<\/strong><\/em>, poruke izme\u0111u redova su upravo to. \u201dMi nismo Berlin, mi smo Lajpcig\u201d<\/em>, ka\u017ee gradona\u010delnik, kroz ono \u0161to Tajms naziva trajno nalepljenim sme\u0161kom.<\/p>\n

Ovakav na\u010din izve\u0161tavanja igra veliku ulogu ne samo u stvaranju \u201cindustrije rangiranja\u201d koja me\u0111usobno sukobljava gradove, nego i u privla\u010denju \u0161pekulanata nekretnina i kategorije turista koji su prvi svoje vrste \u2013 turisti post-turizma<\/strong> iliti novi turisti<\/strong>.<\/p>\n

\"\"

Posetioci berlinskog Hipster Kupa 2013<\/p><\/div>\n

Nimalo nalik na starovremske turiste, novi turisti ne putuju da bi razgledali grad par dana, ve\u0107 da bi tu proveli du\u017ee vremenske periode u\u017eivaju\u0107i u \u017eivotnom stilu koji im nudi pristupa\u010dan a kul grad. Po\u0161to post-turiste ne interesuju atrakcije kao \u0161to su muzeji i spomenici, nego vi\u0161e vole da vise u parkovima i kul barovima, oni su posebno na\u0161timovani na reputaciju koju grad ima.<\/p>\n

Johanes Novi, urbanista koji je izu\u010davao efekte turizma na Berlin, dovodi u vezu popularnost \u201cnovog turizma\u201d sa dana\u0161njom \u201cpove\u0107anom mobilno\u0161\u0107u\u201d- \u0161to zna\u010di da ljudi putuju vi\u0161e – i zamu\u0107enim granicama izme\u0111u razonode i posla. IDC, firma za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta, predvidela je porast broja mobilnih radnika u periodu od 2010. do 2015. za 30%. Pa, ako radite na laptopu u Milvokiju, \u0161ta vas spe\u010dava da provedete par meseci rade\u0107i na laptopu u Lajpcigu? \u201cVe\u0107inu turista koju vidite u Nojkolnu\u201d ka\u017ee Novi, misle\u0107i na kraj jugoisto\u010dnog Berlina koji prolazi kroz rapidnu d\u017eentrifikaciju, \u201cse ne uklapa prolaznu sliku turista koju vidite u Rimu ili Parizu\u201d.<\/p>\n

\"\"

Protesti protiv rapidno rastu\u0107ih renti u NojKolnu<\/p><\/div>\n

Po\u0161to ovakvi posetioci \u017eive u sivoj zoni, izme\u0111u tradicionalnih turista i lokalnog stanovni\u0161tva, oni tako\u0111e, zna\u010dajno uti\u010du i na kulturu grada (i dobro i lo\u0161e). Oni mogu pru\u017eiti ose\u0107aj raznolikosti i vitalnosti kraju grada u kome se nalaze, ali po\u0161to dolaze iz imu\u0107nijih sredina od Berlina, onda i vlasnici ili korisnici stanova na AiRBnB-u mogu da im boravak naplate previ\u0161e, zbog \u010dega ska\u010du cene najma u celom gradu. Osim toga, ugledu novih turista ne ide u prilog to \u0161to vole da prave \u017eurke i \u0161to retko koji od njih zna nema\u010dki. Za Berlin, koji je istorijski siroma\u0161an grad, ovo mo\u017ee imati disproporcionalan efekat, \u201czato \u0161to u Berlinu privredne grane poput finansija nisu toliko prisutne\u201d ka\u017ee Novi.<\/p>\n

A najve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e se u narednih nekoliko godina upravo ta grupa obru\u0161iti na gradove \u201cu usponu\u201d u Isto\u010dnoj Evropi.\u00a0 \u201cJedan od motiva ovakve vrste turizma je da se bude prvi\u201d ka\u017ee Novi \u201di otkri\u0107e ne\u010deg novog i trendi\u201d. \u0160to vi\u0161e \u0161tampa bude progla\u0161avala Berlin \u201czavr\u0161enim\u201d toliko \u0107e se vi\u0161e oni pomerati na istok. Takvim razvojem stvari najmanje \u0107e biti nezadovoljni ljudi u Berlinu. Novi veruje da \u0107e mesta koja \u0107e najvi\u0161e biti pogo\u0111ena narednih godina biti Lajpcig, Krakov i Var\u0161ava.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Me\u0111utim najve\u0107i rizici sa kojima \u0107e se \u201cslede\u0107i Berlin\u201d suo\u010diti \u0107e najverovatnije proiza\u0107i iz me\u0111unarodnog tr\u017ei\u0161ta nekretnina koje je dramati\u010dno poraslo od 1990-ih. Kao \u0161to je D\u017eejms Surovjecki u nedavnom Nju Jorkeru do detalja objasnio, liberalizovana pravila kupovine su dovele do bujice kapitala bogatih ljudi sa rastu\u0107ih tr\u017ei\u0161ta, koja je uplivala u razne gradove \u0161irom sveta, a posebno u \u201c\u017eari\u0161ta\u201d poput Berlina. To zna\u010di da su dobar deo nekada pristupa\u010dnih, trendi krajeva grada, poput Nojkolna, ugrabili kupci izdaleka – iz Irske, Norve\u0161ke ili SAD-a. Ovaj proces se samo jo\u0161 vi\u0161e zahuktao, nakon krize evra 2008. godine, kada su nekretnine postale jedna od najsigurnijih formi investiranja u Evropi.<\/p>\n

Margit Majer, profesorka politi\u010dkih nauka u Berlinu, koju posebno zanima d\u017eentrifikacija, ka\u017ee da \u201cje mnogo ljudi iz \u010ditavog sveta odlu\u010dilo da tr\u017ei\u0161te nekretnina u Berlinu ima enorman potencijal za razvoj, pa su do\u0161li ovamo da naprave obrt \u0161to je br\u017ee mogu\u0107e\u201d. Pek isti\u010de da nije slu\u010dajnost to \u0161to me\u0111unarodni kupci ciljaju Berlin \u2013 dana\u0161nji kupci su itekako svesni rastu\u0107e i gase\u0107e reputacije grada. \u201cDanas je mnogo lak\u0161e prodati \u201ckul\u201d nego 1975.\u201d ka\u017ee on. U jednom skora\u0161njem dokumentarcu o d\u017eentrifikaciji u Berlinu, notorni norve\u0161ki mogul koji je pokupovao 2000 zgrada u Berlinu je koristio neobuzadano brojne grafite u gradu kao argument da ubedi bogate Italijanske kupce da kupe apartmane u zgradi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u201cOvaj kul imid\u017e Berlina ima samo negativne posledice\u201d, ka\u017ee Mejer,\u201dNadmetanje gradova za svoj brend je umnogome besmisleno, ali o tome brinu gradona\u010delnici i politi\u010dari, a posledica je \u010dinjenice da globalni kapital tra\u017ei globalno mesta za investiranje.\u201d Kao \u0161to Pek isti\u010de, \u0161to je ve\u0107i disparitet izme\u0111u prihoda grada i cene koju pla\u0107aju me\u0111unarodni kupci nekretnina, to vi\u0161e lokalci postaju deo uslu\u017ene ekonomije koja se brine o potrebama bogatih stranaca. \u201cImate sekundarno tr\u017ei\u0161te nekretnina zbog toga \u0161to ste kul\u201d ka\u017ee Pek, \u201ca ono pak nema nikakve veze sa stvarima koje su proizvele taj imid\u017e.\u201d<\/p>\n

Sre\u0107om po Berlin, pa je dovoljno velik i, jo\u0161 uvek, dovoljno jeftin, da ostane \u017eivahan i interesantan i u doglednoj budu\u0107nosti. Me\u0111utim, manji gradovi, poput Lajpciga i Krakova, \u0107e verovatno mnogo vi\u0161e da se namu\u010de da zauzdaju ove nove ubrzane pritiske. \u201cKul deo Lajpciga je triput izmenio li\u010dni opis odkako sam se ja preselio ovde\u201d, ka\u017ee Herman, koji je i skovao sada prepoznatljiv termin Hajpcig<\/strong><\/em> da opi\u0161e grad. Tokom proteklih 15 godina, broj praznih stanova u Lajpcigu se prepolovio a prose\u010dna cena najma se popela za 6% u periodu od 2008. do 2013. \u201cAko primanja u gradu ostanu na istom nivou, a cene najma nastave da ska\u010du, u narednih par godina \u0107e do\u0107i do ozbiljnih problema\u201d ka\u017ee on.<\/p>\n

\"\"

Promotivna kampanja za Lajpcig<\/p><\/div>\n

Kona\u010dno, ova ubrzana d\u017eentrifikacija bi mogla i da uskrati ove gradove za mogu\u0107nost da se njihova napupela umetni\u010dka i scena no\u0107nog \u017eivota rascvetaju i evoluiraju. Nakon pada Berlinskog zida, Berlin je imao \u010ditavu dekadu prljav\u0161tine i jeftino\u0107e koja je omogu\u0107ila da se razvije njegova haoti\u010dna i razvratna scena no\u0107nog \u017eivota. Lajpcig mo\u017eda ne\u0107e imati tu \u0161ansu. Zaista, gradske vlasti su o\u010digledno zagrizle da idu stopama Klausa Voverajta: Ovog leta (2014) lansirali su novu reklamnu kampanju \u201cLajkcig\u201d<\/strong> da bi privukli turiste koji se \u201crazumeju u Internet\u201d, a u duhu Vovertove krilatice, gradona\u010delnik je Njujork Tajmsu rekao da \u017eeli da mladi kreativci znaju da je \u201cseksi \u017eiveti u Lajpcigu\u201d.<\/p>\n

Ako su Berlin i njegova skora\u0161nja istorija ikakav pokazatelj, trebalo bi da pazi \u0161ta pri\u017eeljkuje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovaj tekst je daleko od onoga \u0161to bismo smatrali sve\u017eom informacijom. \u010cak naprotiv – datum njegove objave se otprilike poklapa sa vremenom kada je ovaj blog tek kretao si\u0107u\u0161nim i stidljivim koracima napred kroz bran\u0161u kratkoro\u010dnog apartmanskog sme\u0161taja u Beogradu. Beograd, iako se tada pominjao u tekstu kao pretendent na presto \u201cnovog Berlina\u201d, nije pokupio tu ambivalentnu titulu, (\u0161to ,u… Read more →<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":6960,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3,1],"tags":[450,451,447,449,448,452],"yoast_head":"\n\u017divot i smrt "kul" gradova - uspon i pad Novih Berlina<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Ovaj tekst je daleko od onoga \u0161to bismo smatrali sve\u017eom informacijom. \u010cak naprotiv - datum njegove objave se otprilike poklapa sa vremenom kada je ovaj blog tek kretao si\u0107u\u0161nim i stidljivim koracima napred kroz bran\u0161u kratkoro\u010dnog apartmanskog sme\u0161taja u Beogradu. Beograd, iako se tada pominjao u tekstu kao pretendent na presto \u201cnovog Berlina\u201d, nije pokupio tu ambivalentnu titulu,\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/zivot-i-smrt-kul-gradova\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"\u017divot i Smrt "kul" gradova\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Pri\u010da o na\u010dinu na koji razmi\u0161ljamo o gradovima u proteklih par decenija i \u0161tetnom efektu koji to mo\u017ee imati po njih. Iako objavljen davne 2014 ovaj tekst ima neka vrlo interesantna razmi\u0161ljanja i opa\u017eanja koja su verovatno i dan danas aktuelna. Originalni tekst mo\u017eete prona\u0107i na sajtu The New Republic, a njegov autor je Tomas Rod\u017eers.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/zivot-i-smrt-kul-gradova\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"blog | beoapartman | apartmani u beogradu, preno\u0107i\u0161te, kratkoro\u010dni najam stanova\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/beoapartman\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2018-05-04T14:24:30+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-10-12T09:11:18+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/postioci-ispred-Rahjstaga-Berlin.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"770\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@beoapartman\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@beoapartman\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"12 minutes\">\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6947"}],"collection":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6947"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6947\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27915,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6947\/revisions\/27915"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6960"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6947"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6947"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6947"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}