{"id":6910,"date":"2018-04-23T11:18:05","date_gmt":"2018-04-23T10:18:05","guid":{"rendered":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/?p=6910"},"modified":"2019-07-25T05:27:44","modified_gmt":"2019-07-25T04:27:44","slug":"prica-o-dakuzijevima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/prica-o-dakuzijevima\/","title":{"rendered":"Pri\u010da o \u0110akuzijevima"},"content":{"rendered":"

PRE NEGO \u0160TO HORDE POMAHNITALIH LEKTORA INTERNETA NAVALE NA NASLOV TEKSTA, DA ODMAH POJASNIMO: U PITANJU JE ISTORIJA PORODICE \u0110AKUZI<\/span>, ZASLU\u017dNE ZA NASTANAK DANAS TOLIKO POPULARNIH HIDROMASA\u017dNIH KADA, KOJE SVE \u010cE\u0160\u0106E SRE\u0106EMO U APARTMANIMA U BEOGRADU<\/a>. OVO JE SAMO PREVOD TEKSTA RIKA PAULASA OBJAVLJENOG NA SAJTU ATLAS OBSCURA<\/a>.<\/p>\n

Zgradu u obliku latini\u010dnog slova “L” na uglu San Pablo Avenije i Ulice Pejd\u017e u gradu Berkliju u Kaliforniji trenutno nastanjuje Fenton Meklaren, robna ku\u0107a name\u0161taja koju vode dva brata (Fenton Meklaren zapravo dolazi od njihovih srednjih imena, Skota i Kena Parkera). U pitanju je uspe\u0161an porodi\u010dni biznis koji traje vi\u0161e od 30 godina, \u0161to je prili\u010dno dugo, posebno za jedan grad koji je usred procesa d\u017eentrifikacije<\/a>. Me\u0111utim, taj interval je ni\u0161ta kada ga uporedite sa prethodnim \u201estanarima\u201c ove zgrade, tj jo\u0161 jednom grupom zdru\u017eene preduzimljive bra\u0107e.<\/p>\n

\"\"

Fenton Meklaren robna ku\u0107a na uglu San Pablo Avenije i Ulice Pejd\u017e u Berkliju u Kaliforniji. Slika preuzeta sa Google Maps<\/em><\/p><\/div>\n

Upravo ova lokacija je mesto stare Fabrike ma\u0161ina bra\u0107e \u0110akuzi<\/strong><\/em>, koja je bila dom narastaju\u0107oj porodici Italijanskih doseljenika u Ameriku koji su do\u017eiveli trijumf, tragediju, slavu, veliko bogatstvo i na kraju siroma\u0161tvo. S druge strane, uticaj \u0110akuzija na ameri\u010dku kulturu je te\u0161ko preceniti; malo je onih koji se mogu pohvaliti tako temeljnim i nezaboravnim infiltriranjem u engleski jezik (a i sve ostale jezike sveta, primedba prevodioca<\/em>).<\/p>\n

Pre kuliranja uz Netfliks, postojala je velika kada napunjena parnim mehuri\u0107ima i soba za dvoje. Kao Klineks ili Vazelin, naprimer, \u0110akuzi je prevazi\u0161ao ime brenda i po\u010deo da simbolizuje \u010ditavu liniju proizvoda. U Merijam-Vebsterovom re\u010dniku, \u0111akuzi je termin koji se koristi za kadu u kojoj pumpa uzrokuje kretanje vode i vodenih mehuri\u0107a oko va\u0161eg tela<\/em>.<\/p>\n

No, pre vrtlo\u017ene kade, bila je to porodica.<\/p>\n

\"\"

Izvorna porodica \u0110akuzi koja se doselila u SAD<\/p><\/div>\n

A njihova pri\u010da po\u010dinje sa \u0110ovanijem i Terezom \u0110akuzi<\/strong>, ro\u0111enim 1855 i 1865, u malom selu na severu Italije zvanom, Kasarza dela Delicija, pedesetak milja od obale Jadranskog mora, na pola puta izme\u0111u Trsta i Venecije. Njih dvoje su se uzeli 1886. i ubrzano po\u010deli da rade na proizvodnji slede\u0107e generacije (najstarijeg sina Rakelea, je pratilo jo\u0161 12 bra\u0107e i sestara). Me\u0111utim, uprkos \u017eivotu u \u017eivopisnom italijanskom seocetu, \u0110ovani nije bio preterano zadovoljan politi\u010dkom klimom u zemlji.<\/p>\n

“Moj deda je bio protiv rata”<\/em>, ka\u017ee u telefonskom intervjuu Ken \u0110akuzi, kome je sada 74 godine. “Nije \u017eeleo da gubi decu u ratu.”<\/em><\/p>\n

Mu\u0161ku decu, \u0110ovani je slao u Nema\u010dku da na\u0111u posao. Neki su postali neimari, a Rakele je radio kao operater na telegrafu. Me\u0111utim, nakon atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju 28. juna 1914, pravac u kome se svet kretao se promenio. Evropa se pretvarala u ratnu zonu.<\/p>\n

\"\"

\u0110akuzijevi s majkom negde oko 1935. S leva na desno: Kandido, Frenk, \u0110elindo, Tereza, Jozef, Valerinop i Ra\u0107ele.<\/p><\/div>\n

Tada je \u0110ovani naredio sinovima dovoljno starim da ih mobili\u0161u u vojsku, da napuste zemlju i odu za Ameriku. Odlazili su, ponekad i nekoliko njih zajedno, ponekad sami, i stizali kao doselejnici do Los An\u0111elesa, pre nego \u0161to su zavr\u0161ili u Zalivskoj Oblasti San Franciska. Proces je bio spor, po\u0161to je ukupno njih trinaestoro moralo da otputuje. No, ameri\u010dko krilo familije nije dangubilo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Najstariji Rakele je bio izvrstan pronalaza\u010d. Nakon \u0161to je omastio ruke u gara\u017ei D\u017eemjsa Smita O\u2019 Donela (koji je postao suosniva\u010d Mekdonel Daglas avionske korporacije) bavio se mehani\u010darskim poslom kod aerodroma Panamsko-Pacifi\u010dkog svetskog sajma u San Francisku. Dok je posmatrao avione na izlo\u017ebi, do\u0161ao je na ideju da napravi bolji propeler. U tome je naravno uspeo: tako je nastao \u0110akuzijev Propeler \u201c\u010ca\u010dkalica\u201d.<\/p>\n

\"propeler

Bra\u0107a \u0110akuzi – Propeler “\u010ca\u010dkalica”<\/p><\/div>\n

Popularnost dizajna i vrtoglav rast avio-industrije uop\u0161te, doveli su do prvog stvarnog uspeha porodice. Od Ameri\u010dkog Ratnog Vazduhoplovstva do \u010carlsa Lindberga : svi su koristili \u0110akuzijev dizajn. Rasplet Prvog Svetskog rata je zapravo bio sre\u0107a u nesre\u0107i za porodicu: najavio je zavr\u0161etak porodi\u010dnog egzodusa u Sjedinjene Dr\u017eavae (uklju\u010duju\u0107i i najmla\u0111eg sina Kandida, ali vi\u0161e o njemu u nastavku), ali i kraj poslova sa vosjkom. Tra\u017ee\u0107i posao, porodica se oprobala u poslu sa avionima.<\/p>\n

Rakele je \u017eeleo da leti<\/em> ka\u017ee Kenet To mu je bio san.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sedmoro bra\u0107e, sada sa bazom u Berkliju, su provodili vreme konstrui\u0161u\u0107i \u0110akuzi J 7<\/strong>, prvi avion sa zatvorenom kabinom<\/strong><\/em>. Me\u0111utim pre potpisivanja velikih ugovora, bra\u0107a su morala da doka\u017eu njegovu vrednost. Da bi je i pokazali, preleteli su Zaliv. Leteli su avionom kroz sna\u017enu oluju. Svaki put, sletao je bezebedno, bez o\u0161te\u0107enja. Dizajn je delovao izdr\u017eljivo. Stoga, kada je Po\u0161ta SAD-a raspisala tender za aeroprevoz po\u0161te, odlu\u010dili su da se uklju\u010de u nadmetanje.<\/p>\n

16. aprila 1921, J-7 se upustio na tada izuetno opasan let od San Franciska do Rina u Nevadi. Sve i\u0161lo kao po loju, no Po\u0161ta SAD je \u017eelela da proveri jo\u0161 jednu stvar pre nego \u0161to bi se obavezala ugovorom.<\/p>\n

\"\"

\u0110akuzi, Keuke, Mekli\u0161 i Kofi neposredno pred poletanje iz Josemiti parka. Preuzeto sa https:\/\/www.barnstormers.com\/eFLYER\/2012\/231-eFLYER-FA01-jacuzzi.html<\/a><\/p><\/div>\n

Da bi videli da li avion mo\u017ee da preveze i turiste iz San Franciska do Josemitskog nacionalnmog Parka, posada od \u010detiri \u010doveka, uklju\u010duju\u0107i i 26-godi\u0161njeg \u0110okonda \u0110akuzija je oti\u0161la na probni let. Put do Josemita je pro\u0161ao dobro, a kvartet je sleteo na travu pokraj \u010duvene goleti El Kapitan.<\/p>\n

Nakon dve no\u0107i u parku, zaputili su se ku\u0107i, poletev\u0161i u 6 ujutro. Dva i po sata kasnije zapo\u010deli su spust ka Modestu, omanjem gradi\u0107u blizu San Franciska. Razlog za ovo skretanje ostaje misterija do dana dana\u0161njeg. Neki izvori misle da je Pilot Bad Kofi \u017eelelo da iznenandi svoju devojku. Drugi smatraju da je u pitanju bio lo\u0161e tempiran akrobatski manevar koji je izazvao da se avion obru\u0161i. Bilo kako bilo, ne\u0161to je po\u0161lo po zlu. Prvo se otka\u010dilo levo krilo, a zatim i desno i avion se obru\u0161io. Sva \u010detiri putnika su poginula.<\/p>\n

\u201cMoj deda je tada rekao vi\u0161e nema letenja\u201d.<\/em> Ka\u017ee Ken. “Nije \u017eelelo da gubi vi\u0161e sinova”.<\/em><\/p>\n

I tako je do\u0161ao kraj porodi\u010dnim snovima o letenju. \u201cBili su prakti\u010dno \u0161vorc. Firma je po\u010dela od nule.”<\/em> ka\u017ee Ken. Porodica je po\u010dela da nadni\u010di da bi skrpila kraj s krajem. Razvijali su i usavr\u0161avali dizajn ma\u0161ina, pravili ventilatore za visoke pe\u0107i i razli\u010dite ma\u0161ine za vetar kojima bi uklanjali mraz sa vo\u0107njaka.<\/p>\n

Rakele je u me\u0111uveremenu nastavio da petlja, koriste\u0107i ono \u0161to je nau\u010dio iz dizajna u avijaciji u malo druga\u010dijem kontekstu. 1925., razvio je pumpu koja vodu pokre\u0107e vodom. Kako je Ken napisao u svojoj knjizi \u0110akuzi: O\u010dev izum da olak\u0161a sinovljev bol<\/em>\u00a0<\/strong> \u201cPrincip je bio jednostavan. Voda bi se gurala niz cev, stvaraju\u0107i vakuum koji bi je podizao<\/em>.” Blizina Zalivske oblasti San Joakinovoj Dolini, koja je bila krctata farmama bila je dobro polazi\u0161te za ovu novu tehnologiju za navodnjavanje.<\/p>\n

Dru\u017eeljubivi Kandido je bio frontmen. Prodavao je porodi\u010dne proizvode idu\u0107i od vrata do vrata. “Uloga nije bila bez izazova<\/em>. Znali su i da mu zalupe vrata po\u0161to nije govorio engleski<\/em>\u201d prise\u0107a se Ken. “Da bi ubla\u017eio predrasude, Kandido je po\u010deo da poha\u0111a ve\u010dernju \u0161kolu da bi popravio znanje jezika. Kada je i\u0161ao da prodaje pumpe oprezno je proveravao imena na po\u0161tanskim sandu\u010di\u0107ima. Ukoliko bi video latinsko prezime, pokucao bi bez oklevanja. Verovatno pri\u010daju engleski isto k’o ja- mislio je”\u00a0<\/em>pripoveda\u00a0Ken. Kako mu se znanje engleskog popravljalo, \u0161irio je i dijapazon kupaca. Uspeh u prodaji ove vodene pumpe, po zavr\u0161etku II svetskog rata je omogu\u0107io porodici da kupi fabriku u Ri\u010dmondu u Kaliforniji.<\/p>\n

1937. dogodila se jo\u0161 jedna porodi\u010dna tragedija. 24 avgusta, tada 50 gosi\u0161nji Rakele je umro od sna\u017enog infarkta. Najpre je na kratko vo\u0111enje posla preuzeo \u0110uzepe, a vrlo brzo se najmla\u0111i Kandido probio kroz redove. Lu\u010da je prenesena, a tranzicija zavr\u0161ena. Porodica se spremala da pokori jo\u0161 jedno carstvo.<\/p>\n

\"\"

Ken \u0110akuzi sa porodicom oko 1946<\/p><\/div>\n

22 aprila 1941 Kandido i njegova \u017eena Inez su do\u010dekali svoje \u010detvrto dete – Keneta. Bio je zdrav i\u00a0 napredan – prohodao je i protr\u010dao pre devetog meseca \u017eivota. Me\u0111utim taman pred drugi ro\u0111endan, Ken je zaka\u010dio sterptokoknu upalu grla.\"\"<\/p>\n

I dok je danas ovo prili\u010dno izle\u010diva bolest, Ken ju je dobio u vremenu pre antibiotika. Streptokoke su izazvale reumatiodnu groznicu koja se razvila u juvenilini reumatiodni artritis<\/a>, sindrom koji uzrokuje stalan bol u zglobovima, otoke i uko\u010denost. U Kenovom slu\u010daju, infekcija je bila sistemska, i uticala je na celo telo. Porodica ga je odvela kod reumatologa, koji je kao dodatak stalnom asortimanu lekova dodao i fizioterapiju. Me\u0111utim predlo\u017eio je i napredniji tretman.<\/p>\n

“Hidorterapija”<\/em> , ka\u017ee Ken “bi mi zagrejala telo i zglobove i razmrdala bi ih”<\/em>. Inez je primetila da Ken dobro reaguje na tretmane, ali nije uvek uspevala da ga odveze na njih. Stoga, da bi pojednostavili logistiku, zadu\u017eila je Kandida da prostudira hidromasa\u017enu jedinicu. \u201cDo\u0161ao je do zaklju\u010dka da su to samo pumpe. Pa je tako i razvio dizajn\u201d<\/em><\/p>\n

Kandido je tada razvio ono \u0161to je postalo poznato kao J \u2013 300 pumpa. Pokazao ga je Kenovom doktoru koji je smatrao da bi i drugi mogli da imaju koristi od ku\u0107ne hidroterapije. Kandido je tada video priliku da \u0110akuzijevu vrtlo\u017enu kadu dovede na tr\u017ei\u0161te ku\u0107nih aparata, no najpre je morao da dobije saglasnost od bra\u0107e i sestara.<\/p>\n

\"\"

Patent za hidromasa\u017eni aparat iz 1954. (Fotografija: Google Patents US2738787, Izvor Atlas Obscura)<\/p><\/div>\n

“Nai\u0161ao je na ozbiljan otpor.\u00a0<\/em>Porodica se pla\u0161ila da u\u0111e na potro\u0161a\u010dko tr\u017ei\u0161te i da postane takmac D\u017eeneral Elektriksu<\/a>. Nisu imali pojma o potro\u0161a\u010dkim proizvodima. Da je D\u017eeneral Elektriks odlu\u010dio da pravi i prodaje svoje verzije koje bi dodali ve\u0107 \u0161irokom asortimanu ure\u0111aja, na\u010disto bi oduvali mali porodi\u010dni startap. Ali nakon meseci preklinjanja, Kandido je uspeo da ubedi pododicu. Nisu se uvek slagali s njim ali su ga po\u0161tovali”-\u00a0<\/em>ka\u017ee Ken.<\/p>\n

Me\u0111utim, pre nego \u0161to je po\u010deo borbu za tr\u017ei\u0161te, Kandido je morao prvo da razglasi stvar. Uz pomo\u0107 Reja \u0160vorca, sportskog novinara iz LA, \u0110akuzijevi su svoj proizvod na predstavili u\u00a0Kraljici na jedan dan<\/em><\/strong>\u00a0(TV emisiji koja se emitovala od 1956 do 1964. (najpre na NBCu a onda i na ABCu)<\/em>. Koncept emisije je bio jednostavan.<\/p>\n

\"\"

Kraljica na jedan dan, Ameri\u010dki TV \u0161ou iz 1950ih<\/p><\/div>\n

Doma\u0107in, D\u017eek Bejli, slu\u0161ao bi te\u0161ke \u017eivotne pri\u010de \u017eenskih takmi\u010darki, a onda kori\u0161\u0107enjem aplauzometra<\/span> odlu\u010divao koja je od pri\u010da najvi\u0161e srceparaju\u0107a. Pobednica bi potom bila progla\u0161ena za “kraljicu na jedan dan”, te bi joj bilo dato mno\u0161tvo nagrada da joj olak\u0161aju neda\u0107e koje su je sna\u0161le. Svaki put kada bi u pri\u010di bio i neki medicinski problem, jedna od nagrada bi bila \u0110akuzi vrtlo\u017ena kada.<\/p>\n

Ime \u0110akuzi je postalo poznato preko no\u0107i. Po\u0161to je u pitanju bio televizijski program koji je gledala \u010ditava nacija (u vreme kada mediji nisu bili tako isfragmenstisani<\/em>) to je zna\u010dilo da \u0161ou gleda i do 20 miliona ljudi. Ovo je bila velika stvar, a prodaja je to pokazivala.<\/p>\n

Bio je to fenomen.<\/p>\n

Proizvod ubrzo vi\u0161e nije vi\u0161e bio samo za nesre\u0107ne doma\u0107ice. Uz svedo\u010denja poznatih li\u010dnosti poput D\u017eejn Mensfild, \u0111akuzi vrtlo\u017ena kada je postala simbol luksuznog \u017eivota<\/strong>. Firma se pro\u0161irila po zemljama \u0161irom sveta: Kanadi, Meksiku, Brazilu, \u010cileu i kona\u010dno u rodnu grudu porodice – Italiju. 1968, zajedno sa svojim unukom-ne\u0107akom Rojem, Kandido je doradio originalni dizajn kade da bi stvorio prvu vrtlo\u017enu kadu za dvoje<\/strong>. Sve zajedno, porodica pola\u017ee pravo na preko 50 patenata.<\/p>\n

\"\"

Reklama za \u0111akuzi kadu za dvoje iz 1987.<\/p><\/div>\n

Ironija je da, dok se svet ba\u0161kario u ovim romanti\u010dnim i neobi\u010dno seksualizovanim kadama, porodica \u0110akuzi se suzdr\u017eavala od izobilja. Niko nikad nije video \u010dlanove porodice \u0110akuzijevih u Plejbojevim Vilama.<\/p>\n

Moj otac je bio vrlo pa\u017eljiv \u010dovek<\/em>, govori Ken, Vi\u0161e od svega je \u017eelelo da odr\u017ei porodicu na okupu i da obezbedi posao svakome ko ga je \u017eelelo.<\/em><\/p>\n

Potkraj 1970ih posao je postao glomazan. \u0110ovanijevih unuka je bilo vi\u0161e od stotinu, pa se porodica odlu\u010dila da firmu pretvori u akcionarsko dru\u0161tvo. Me\u0111utim, vreme im nije i\u0161lo na ruku. Arapski embrago na naftu, zbog kog su cene benzina oti\u0161le nebu pod oblake, primorao ih je da prodaju firmu za 70 miliona dolara Volter Kidlu. Od tad je pro\u0161la kroz veliki broj poslovnih transkacija,\u00a0 i uglavnom se kroz medije provla\u010dila zbog mahinacija.<\/p>\n

Uglavnom, brend vi\u0161e nikoga ne asocira na porodicu.<\/p>\n

Kandido je 1986 umro u 83 godini. Bio se preselio u Skostdejl u Arizoni, gde Ken i danas \u017eivi. I dok se njegovo ime povezuje s luksuzom \u0161irom sveta, Ken \u017eivotari u kolicima daleko od spotova hip-hop zvezda i filmova o D\u017eejmsu Bondu gde kada sa njegovim prezimenom ima u izobilju. Ken na sve to odgovara:<\/p>\n

Ja nisam materijalno bogat<\/em>. Imam hipoteku, dugove na kreditnoj, ceo paket. Ali sam imao bogat \u017eivot, a\u00a0bio sam i blagosloven da imam \u017eenu kojoj je stalo do mene. Sve u svemu,\u00a0<\/em>bio je to jedan\u00a0 vra\u0161ki dobar \u017eivot.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PRE NEGO \u0160TO HORDE POMAHNITALIH LEKTORA INTERNETA NAVALE NA NASLOV TEKSTA, DA ODMAH POJASNIMO: U PITANJU JE ISTORIJA PORODICE \u0110AKUZI, ZASLU\u017dNE ZA NASTANAK DANAS TOLIKO POPULARNIH HIDROMASA\u017dNIH KADA, KOJE SVE \u010cE\u0160\u0106E SRE\u0106EMO U APARTMANIMA U BEOGRADU. OVO JE SAMO PREVOD TEKSTA RIKA PAULASA OBJAVLJENOG NA SAJTU ATLAS OBSCURA. Zgradu u obliku latini\u010dnog slova “L” na uglu San Pablo Avenije i… Read more →<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":6933,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3,1],"tags":[445,446],"yoast_head":"\nOd propelera do sinonima za luksuz...Pri\u010da o \u0110akuzijevima<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Pre nego \u0161to horde pomahnitalih lektora interneta navale na naslov teksta, da odmah pojasnimo: u pitanju je istorija porodice \u0110akuzi, zaslu\u017ene za nastanak danas toliko popularnih hidromasa\u017enih kada koje sve \u010de\u0161\u0107e sre\u0107emo u apartmanima u beogradu. ovo je samo prevod teksta Rika Paulasa objavljenog na sajtu Atlas Obscura.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/prica-o-dakuzijevima\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Od propelera do sinonima za luksuz...Pri\u010da o \u0110akuzijevima\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Pre nego \u0161to horde pomahnitalih lektora interneta navale na naslov teksta, da odmah pojasnimo: u pitanju je istorija porodice \u0110akuzi, zaslu\u017ene za nastanak danas toliko popularnih hidromasa\u017enih kada koje sve \u010de\u0161\u0107e sre\u0107emo u apartmanima u beogradu. ovo je samo prevod teksta Rika Paulasa objavljenog na sajtu Atlas Obscura.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/prica-o-dakuzijevima\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"blog | beoapartman | apartmani u beogradu, preno\u0107i\u0161te, kratkoro\u010dni najam stanova\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/beoapartman\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2018-04-23T10:18:05+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2019-07-25T04:27:44+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/tub-14.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"750\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"539\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@beoapartman\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@beoapartman\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"12 minutes\">\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6910"}],"collection":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6910"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6910\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7495,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6910\/revisions\/7495"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6933"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6910"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6910"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6910"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}