{"id":6147,"date":"2017-07-26T22:21:23","date_gmt":"2017-07-26T21:21:23","guid":{"rendered":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/?p=6147"},"modified":"2022-10-12T10:20:08","modified_gmt":"2022-10-12T09:20:08","slug":"gradovi-koji-umiru-zbog-turizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/beoapartman.com\/blog\/gradovi-koji-umiru-zbog-turizma\/","title":{"rendered":"Gradovi koji umiru zbog turizma?"},"content":{"rendered":"

Turizam i putovanja su jedna od najve\u0107ih privrednih delatnosti na svetu i kao takvi zaslu\u017euju jednako po\u0161tovanje i divljenje. Trenutno su najve\u0107i svetski poslodavac, po\u0161to 1 od 10 ljudi na globalnom nivou radi u sektoru turizma. Doprinose 7.6 triliona (!!!) dolara<\/strong> svetskoj ekonomiji, te kada bi bili dr\u017eava, bili bi peti najve\u0107i zaga\u0111iva\u010d na svetu.<\/p>\n

\"\"

BDP rast i udeo Turizma u svetskoj ekonomiji. Izvor\u00a0https:\/\/www.wttc.org\/<\/a><\/p><\/div>\n

Kao \u0161to je u svojoj knjizi “Prebukirani”<\/strong> konstatovala Elizabet Bejker, trebalo bi da o turizmu prestanemo da razmi\u0161ljamo kao o svom odmoru ili bekstvu od stvarnosti i po\u010dnemo da ga posmatramo kao ekonomskog kolosa koji mo\u017ee zna\u010diti spas ili propast za \u010ditave dr\u017eave<\/em>.<\/p>\n

Ovaj nevidljivi sektor privrede po\u010deo je vrtoglavo da se razvija od kraja hladnog rata, da bi u protekloj deceniji do\u017eiveo pravu pravcatu eksploziju. Tako smo 2011 godine stigli do brojke od neverovatnih milijardu putnika.<\/p>\n

\"\"

“Kako novac putuje?” Infografika kojom se obja\u0161njava kako se novac koji ulazi u turizam preliva u pripadaju\u0107e a samim tim i skoro sve ostale sektore potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva. (izvor Svetski Savet Turizma i putovanja)<\/p><\/div>\n

Sva ta putovanja sna\u017eno transformi\u0161u kulture, zemlje i dru\u0161tva – i to nekad na bolje, a nekad i ne ba\u0161. Francuska je primer dobre prakse; turizam koristi da bi negovala svoju sopstvenu kulturu. Za\u0161titili su svoja sela, gradove, farme, umetnost i pejza\u017ee, a turisti odlaze u Francusku da bi se ose\u0107ali kao Francuzi na par nedelja (dobro, u proteklih par godina ne\u0161to manje zbog teroristi\u010dkih napada, ali su brojke i dalje impresivne).<\/em> Me\u0111utim, kada se ne reguli\u0161e turizam mo\u017ee imati i zaista negativne efekte, i na okolinu i na ljude koji \u017eive na datim destinacijama. U poslednjih par godina na internetu se vrti lista od 8 zemalja i gradova koji doslovno mrze turiste.<\/p>\n

Po\u0161to ovo zalazi u na\u0161u sferu interesovanja, zagrebali smo ovu temu malo dublje na primeru tri evropska grada. Za razliku od kratkih tekstova koje vidite na netu, ovde smo poku\u0161ali da uzmemo u obzir mi\u0161ljenja “pogo\u0111enih” strana. Iako ostra\u0161\u0107ena, mi\u0161ljenja ljudi koja smo prona\u0161li ovde ilustruju drugu stranu dru\u0161tvenih tektonskih promena koje su izazvane turizmom.<\/p>\n

Dakle, evo ih tri najekstremnija.<\/p>\n

AMSTERDAM<\/em><\/span><\/h2>\n

Gradovi umiru zbog turizma<\/p><\/blockquote>\n

Pre samo dva meseca ovu re\u010denicu je izgovorio Frans Van der Avert<\/strong><\/em>, glavni i odgovorni direktor Amsetrdam Marketinga<\/span>, na svetskom turisti\u010dkom forumu u Lucernu, poduprev\u0161i je mi\u0161ljenjem da se to de\u0161ava zato \u0161to niko ne \u017eivi u istorijskim centrima. Amsterdam vi\u0161e ne tro\u0161i nijedan evro na sopstvenu promociju, a razlog je to \u0161to ne \u017eele jo\u0161 ljudi poput onih koji se trenutno u rekama slivaju u grad. On smatra da je Amsterdamu je potrebno vi\u0161e ljudi koje zanima sam grad, a ne ljudi kojima je grad samo scenografija za \u017eurku.<\/p>\n

\"\"

Jedna u nizu “samokriti\u010dnih” reklama za jeftin hotel Hans Brinkler u Amsterdamu. Neke ranije reklame su \u00a0imale jo\u0161 provokativnije naslove poput : “Sada sa jo\u0161 vi\u0161e pse\u0107ih govanaca u ulazu!” ili “”Sada sve na\u0161e sobe imaju vrata!”<\/p><\/div>\n

Cinici bi mogli da ka\u017eu da je o tome trebalo da misle pre legalizacije marihuane i prostitucije (ili halucinogenih pe\u010durki, mada je njihova legalnost ukinuta 2008. godine, kada se sedamnaestogodi\u0161nja Francuskinja pod dejstvom istih bacila sa krova zgrade na autoput<\/em>). Dve dekade reputacije najslobodnijeg grada u Evropi, dovele su do toga da je postao nezaobilazan element svakog hedonisti\u010dkog hodo\u010da\u0161\u0107a na starom kontinentu.<\/p>\n

\"\"

“Kako da se ne pona\u0161ate u Amsterdamu” Radnik gradskog komunalnog skida “ljubavne katance” koje nepromi\u0161ljeni zaljubljeni parovi (turisti) zaklju\u010davaju na mostu ljubavi, a potom bacaju klju\u010deve u vodu kao simboli\u010dan zavet na ve\u010dnu ljubav. U proseku se sa mostova u gradu nedeljno skine oko pola tone \u010delika u katancima koji osim \u0161to naru\u017euju izgled grada ugro\u017eavaju i bezbednost. Izvor\u00a0http:\/\/www.dutchamsterdam.nl\/33-things-to-avoid-in-amsterdam<\/a><\/p><\/div>\n

U kritikama on se posebno obru\u0161io na jeftine avio prevoznike poput RyanAir-a i EasyJet-a, rekav\u0161i da su njiihovi putnici najglasniji i da nimalo ne po\u0161tuju karakter grada.<\/p>\n

Nije zaobi\u0161ao ni AirBnB, nazvav\u0161i ga milijarderskom kompanijom koja uni\u0161tava gradove. Ovu tvrdnju je izneo zbog broja objekata za izdavanje koji su prijavljeni na AirBnB-u. Kao i u mnogim drugim gradovima u svetu, \u0161pekulanti i investitori su se uselili u grad i pokupovali prikladne nekretnine zna\u010dajno poskupiv\u0161i \u017eivot lokalcima koji su tu nastavili da \u017eive. Amsterdamski distrikt kanala je posebno pogo\u0111en ovim, ka\u017ee der Avert.<\/p>\n

Prili\u010dno je neobi\u010dno da jedan turstii\u010dki radnik tako \u017eestoko napada turizam kao problem. Tvrdi da Amsterdam Marketing radi u interesu stanovnika, poslova i posetilaca ali da mora da postoji ravnote\u017ea. Iako to nije izjavio, o\u010digledno je da Van Der Avert smatra da postoji neravnote\u017ea. Avert je izjavio: “Kada ka\u017eete lokalcima da je turizam generator poslova, oni ka\u017eu da ih nije briga. Oni su glasa\u010di, i ka\u017eu da posetioci treba da odu”<\/em>.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Van Der Avert ka\u017ee da je problem ove prenatrpanosti turistima problem manjih istorijskih gradova sa trgova\u010dkom tradicijom bez kraljeva, papa, \u0161irokih bulevara i ulica sa mnogo traka… me\u0111u gradove ovog tipa svrtao je Barselonu, Prag, Bri\u017e, Dubrovnik, i Veneciju. Nadovezao se re\u010dima: Ljudi uvek pri\u010daju o Veneciji, me\u0111utim ja na Veneciju gledam kao na grad koji vi\u0161e nije \u017eiv<\/em>.<\/p>\n

Kako je Amsterdam odreagovao na ovu neravnote\u017eu? Van Der Avert ka\u017ee da je uvedeno 70 mera da bi se re\u0161io problem prenatrpanosti turistima. Terminal za kruzere u Amsterdamu je zatvoren, zabranjena je izgradnja hotela, a ograni\u010denja uvedena svima koji izdaju na AirBnBu. Osim toga, predlo\u017eene su i mere za pro\u0161irenje grada da bi se pritisak rasporedio po ve\u0107oj povr\u0161ini.<\/p>\n

Kako \u0107e to izgledati te\u0161ko je re\u0107i. Me\u0111utim, ponu\u0111ena re\u0161enja su daleko konstruktivnija od ju\u017enoevropskih primera u nastavku. Tamo je pohlepa i neodgovornost pojedinaca zaista dovela do pretvaranja gradova u neku vrstu luna parkova.<\/p>\n

BARSELONA<\/em><\/span><\/h2>\n

Ovaj tekst je mi\u0161ljenje Ade Kolau iz 2014 <\/a>godine, tada govornice gra\u0111anske inicijative Guanyem Barcelona<\/a>\u00a0(Vratimo Barselonu), i predsednice udru\u017eenja Ljudi Pogo\u0111enih Stambenim Kreditima. Upravo na krilima inicijative,\u00a0KOLAU JE 2016 POSTALA GRADONA\u010cELNICA BARSELONE.<\/em><\/p>\n

Barselona je grad koji ima manje od 2 miliona stanovnika<\/em><\/span>, a u koji se godi\u0161nje slije 7,5 miliona turista<\/strong>. Gradska skup\u0161tina, koju vodi Katalonska desnica, naglasila je da \u017eeli da do\u0111e do brojke od 10 miliona posetilaca godi\u0161nje.<\/p>\n

Ove zastra\u0161uju\u0107e cifre razmera broja turista nisu po\u010dele da uti\u010du samo na kvalitet \u017eivota u tim krajevima, ve\u0107 i na samu sposobnost lokalnog stanovni\u0161tva da \u017eivi u tom kraju. U filmu Pa-Pa Barselona, <\/em>naveden je podatak da su u istorijskom centru grada, \u010duvenoj La Rambli, 80% ljudi koje vidite – turisti.<\/p>\n