Od ekonomske krize 2008 na ovamo, u svetu se sve više govori o ekonomiji deljenja kao alternativi tradicionalnom modelu zasnovanom na masovnoj potrošnji. Za one koji ne znaju, ekonomija deljenja je koncept u kome se vlasništvo nad nekim materijalnim dobrom gura u drugi plan u odnosu na iskorištenost tog dobra. Primer koji se najčešće navodi u njenu korist je da se jedna bušilica tokom celog svog radnog veka koristi samo 13 minuta. Zašto se onda ne bi udružilo više ljudi da je koristi?
Onima koji su odrasli u komunizmu ovo nije strano. Čak i kada je bilo novca, na neke od komplikovanijih proizvoda centralno planirane ekonomije (poput kola), moralo je da se čeka i po 10 godina. Pozajmljivanje je bilo standard, a potonje, mahom nemilosrdne, tranzicije su formiranje rodbinskih, poznaničkih mreža ispomoći pretvorile u model preživljavanja.
Međutim, u razvijenom svetu tek sada, uz opšte urušavanje srednje klase, stasavaju pripadnici generacije Y. To je prva generacija rođena u poslednjih šezedeset godina koja živi lošije od svojih roditelja, a u 58% slučajeva i sa svojim roditeljima. Gardijan je nedavno objavio podatak da devet od deset Britanaca mlađih od 35 godina već u narednoj dekadi neće moći sebi nikada da priušti dom.
Teško je ne likovati. Zapad konačno u nečemu kaska za nama.
No, da se vratimo priču sa početka. Iako ima više od stotinjak sajtova za razmenu ili iznajmljivanje alata, bušilice su zapravo zanemarljiv delić ekonomije deljenja. Najtraženija roba su usluge, a među njima prednjače smeštaj, transport ili znanje.
Rapidan razvoj informacionih tehnologija i njena sveprisutnost, kao da ide ruku pod ruku sa porastom broja visoko-obrazovanih ljudi koji nemaju stalno zaposlenje. Nesigurnost primanja i porast cena su stvorili veoma plodno tle za razvoj ekonomije deljenja. Kaže se da je unutar postojećih sektora stvorena dodatna vrednost, te da su neka tržišta sada otvorena populacijama kojima su usluge bile platežno nedostupne. U protekle tri godine, sve je veći broj akademskih radova na ovu temu koji to i potvrđuju[+].
U istraživanju “Peer-to-Peer Rental Markets in the Sharing Economy”, Frajberger i Sundararajan su pokušali da kvantifikuju posledice deljenja vožnji kroz servise poput Uber-a na potražnju za automobilima u Americi. Otkrili su, u najbolju ruku, toplu vodu, tj. ono zbog čega je servis i zaživeo. Ostavili su mogućnost povećanja tražnje jer zbog povećanog korišćenja dolazi do skraćenja radnog veka automobila. Srazmerno najveću korist od ekonomije deljenja, zaključili su ovi istraživači, imaju oni potrošači čiji su prihodi ispodprosečni jer se ovom novom uslugom tržište dodatno otvorilo prema njima.
U radu “Uspon ekonomije deljenja: Procena uticaja AirBnB-a na hotelsku industriju” grupa akademaca sa Bostonskog univerziteta predstavila je rezultate istraživanja sprovedenog u Ostinu, prestonici Teksasa, koji je najpopularnije odredište korisnika AirBnB-a. Ispostavilo se da od početka poslovanja ovog sajta hoteli najniže kategorije beleže pad prihoda, dok uticaj na hotele visoke kategorije nije primećen. Izračunato je da bi dupliranje broja noćenja preko AirBnB-a smanjilo prihode najjeftinijih hotela za 2,1%, hotela srednje kategorije za 0,9% a na najluksuznije gotovo da i ne bi uticalo.
S druge strane, ima i mnogo kritičara ekonomije deljenja, no oni su usmereni na vrednosni aspekt priče. Kako je to u svojoj zreloj analizi primetila Tanja Jakobi, mnogi tvrde da bi umesto imena ekonomija deljenja trebalo koristiti termin “ekonomija pristupa”. Kada se “deljenje” obavlja preko posrednika, kompanije koja povezuje ljude koji se ne poznaju, to u stvari i nije deljenje, već potrošači plaćaju pristup nečijoj robi ili usluzi. Preduzeća “izvlače” profit iz svog sektora pomoću smanjenja nekih uobičajenih troškova poslovanja (porezi, propisi, osiguranja). Na sličnom tragu je i mišljenje da će i ovom ekonomijom zavladati (ako već nije) mali broj profesionalaca (kompanija), tj. da obični ljudi neće uspeti da iskoriste velike potencijale koji ovaj novi oblik ekonomije nosi sa sobom.
I tu stižemo do kratkoročnog najma apartmana, globalnih konkurenta na ovom polju i onoga što bi trebalo da interesuje svakoga ko se bavi ovom vrstom posla. Kraj prošle godine je bio prilično turbulentan za kratkoročni najam nekretnina na severno američkom kontinentu naše planete. Prošlog novembra, AirBnB se pustio u potragu za naizgled izgubljenom dušom. Za samo par nedelja kompanija je uspela:
- da razbesni većinu svojih sugrađana u San Francisku vrlo nesuvislom kampanjom
- da porazi pretnju za svoj opstanak u istom tom gradu
- da proglasi svoju internet platformu za pokret
- i objavi planove za indirektno lobiranje širom Amerike
Kampanja za deljenje domova je odradila posao, ali je stradao njihov imidž odgovornog i dobrog komšije.
Najvažnija za firmu je svakako bila pobeda koju su odneli na glasanju za predlog F, koji joj je istovremeno predstavljao i egzistencijalnu pretnju. U San Francisku se glasalo za promenu regulative kratkoročnog izdavanja domova tj. ograničivanja najma na svega 75 dana godišnje. Sa 55% glasova protiv predloga F sprečeno je usvajanje ovog strogog propisa, koji je podrazumevao i aktivno podsticanje komšija na prijave. Njegovi zagovornici su u kampanju slili 1.5 milion dolara. AirBnB je za svoju stranu lobirao 8 miliona.
Zato pomalo i čudi reklamna kampanja koja je puštena samo par nedelja pre ove pobede. Naime, grad San Francisko je uspeo da posle dugo vremena natera AirbnB da plati boravišne takse[+]. Za bilo koju firmu koja se bavi kratkoročnim najmom ovo je uobičajena praksa, međutim AirBnB-ju, koji je to uradio tek nakon značajnog političkog pritiska, ta suma se nakarikala na vrtoglavih 12 miliona dolara.
(zgrada u pozadini je biblioteka)
Dragi sistemu javnih biblioteka,
Nadamo se da ćete upotrebiti nešto od 12 miliona dolara hotelskih taksi da ova biblioteka bude otvorena i kasnije. Srdačno,
AirBnB
Serijom postera i bilborda, obraćali su se raznoraznim gradskim institucijama sa, u najmanju ruku, pasivno agresivnim porukama. Svaki je iskazivao tobožnje nadanje o humanije utrošenju novca od taksi koje su platili. Nizom izjava koje bi više priličile razmaženoj dečurliji, negoli ozbiljnoj kompaniji, uspeli su samo da razgneve svoje sugrađane, a u nekoliko navrata da izmame mnogo uravnoteženije komentare. Jedan od njih je glasio:
Dragi Airbnb,
Drago mi je što ste platili porez ove godine ! Zamislite i ja sam! Zar to nije supiš? Međutim, malo sam se bavila matematikom i plašim se da imam loše vesti za vas. Od vaših 12 miliona dolara boravišnih taksi samo 1.4% ide u Javne biblioteke San Franciska. Što znači $168,000. Kada to podelite sa 868 zaposlenih koliko ih ima u javnim bibliotekama dobijate ugrubo 193 dolara po osobi. Ako pretpostavimo da svaki od njih radi pet dana nedeljno, plus praznici, dobijate cifru od otprilike 78 centi na dan. Pošto je to znatno ispod San Franciskanskog minimalca koji iznosi 12,25 $ na sat, čisto sumnjam da će vaša boravišna taksa moći da produži radno vreme biblioteka više od dva minuta.
Međutim, da ste donirali tih 8 miliona dolara, koje ste potrošili boreći se protiv Predloga F, direktno u javne biblioteke koje toliko volite, to bi napravilo mnogo veću razliku.Šta da radiš… posle bitke, svi su đenerali.
Srdačno,
Marta Kini (građanka San Franciska)
Ne treba da čudi što su svi bilbordi ubrzo potom uklonjeni…
Od tada kompanija se trudila da povrati svoju ulogu dobrog momka. 11-og novembra prošle godine objavili su neku vrstu manifesta, odnosno listu osnovnih principa na kojima bi njihov budući rad trebalo da počiva. Ovo podrazumeva da svakom od 34000 i kusur gradova u kojima posluju pristupaju lično, da zajednica okupljena oko platforme plaća takse propisane lokalnim propisima i da se nastavi sa promovisanjem odgovornog deljenja. To znači da se u gradovima u kojima je nestašica pristupačnih stanova za dugoročni najam, ispoštuju potrebne procedure za listing. Međutim, ovim tempom[+] trebaće otprilike pedeset godina da se to i postigne.
Pozitivan ekonomski uticaj koji kratkoročni najam stanova i kuća ima za velike gradove u smislu doprinosa široj zajednici je prilično neosporiv. Čelnici AirBnB-a su ocenili da on u njihovim najaktivnijim gradovima iznosi:
Nju Jork | $1.960 milijardi |
London | $1.950 milijardi |
Los Anđeles | $890 miliona |
Berlin | $510 miliona |
San Francisko | $510 miliona |
Naravno, procenu bi valjalo uzeti sa dozom rezerve – i to rezerve jednake skupljanju zaliha za život nakon nuklearne apokalipse. Osim toga, prošlog decembra, po prvi put su objavljeni i podaci poslovanja u Njujorku. Čelnici AirBnB-ja priznaju da su ih malo pospremili pre objave:
Nakon objave seta principa na kojima počiva zajednica, uklonili smo oko 1500 listinga sa platforme u Njujorku, kojima su upravljali komercijalni operateri koji ne odražavaju Erbienbijevu viziju zajednice – napisao je Džoš Melcer iz AirBnB-a, u pismu zakonodavcima 24. februara ove godine. Čistka je pogodila 622 domaćina od kojih je 375 imalo više od dva listinga. Kompanija tvrdi da je to dovelo do pada prihoda takvih vlasnika za svega 3%.
Ovo pismo je samo potvrdilo navode dvojice istraživača, koji su skrejpovanjem AirBnB platforme ustanovili da se podacima manipulisalo pre nego što su predstavljeni javnosti. U izveštaju naslovljenom Kako su podaci Airbnb sakrili činjence od Nju Jorka Mari Koks i Tom Sli su utvrdili da je firma sprovela ciljanu čistku listinga u novembru, da bi umanjili procenat komercijalnih operatera i predstavili sebe u boljem svetlu. Komercijalni operateri, odnosno oni sa dva ili više listinga su bolna tačka AirBnB-a svugde u svetu, ali posebno ih bole u Nju Jorku.[+]
LEVO: Nekadašnja reklama za “Toši Hotel” u stambenom kvartu (na flajeru piše molimo zvonite na gornje dugme). DESNO: Robert Toši danas na vrhu svog penthausa sa vernim pratiocem Poncuom, u Vilijamsburgu u Nju Jorku . Danas vodi Flatiron hotel u “Velikoj Jabuci”.
Najpoznatiji slučaj ovog tipa iz Nju Jorka je bio Robert “Toši” Čen, negdašnji broker i glumac, a danas uspešan hotelijer. Robert se predstavljao kao “domaćin”u preko 200 apartmana u dvadesetak različitih zgrada, koji su postali poznatiji pod imenom Hotel Toši. Njegov biznis je u međuvremenu ugašen, a sa sudom se nagodio da plati globu od milion dolara apropo nepribavljanja odgovarajućih dozvola.
Ovi pokazatelji nisu bili od koristi AirBnB-u koji se umiljavao gradovima širom sveta kao ekonomski pojas za spasavanje ljudi srednje klase. Kompanija tvrdi da prosečni domaćin u Nju Jorku zaradi nešto malo više od 5000 dolara godišnje rentirajući preko njih. Od koristi nisu bile ni optužbe da su njihovi gestovi transparentnosti samo fasada i iskalkulisana ofanziva šarma kojom osvajaju lokalne zvaničnike. To možda objašnjava zašto AirBnB sada pokušava da izađe da čist teren. Da bi model rentiranja domova funkcionisao na duge staze, potrebno je da stvori poverenje i saradnju između domaćina i putnika, ali i između gradova i lokalnih političara širom sveta. Kada bi Nju Jork to počeo da radi, bio bi to odličan start.
Nakon što je propao pokušaj da rasture nelegalne kratkoročne najmove, San Francisko je ovaj put pokušao da to uradi na drugačiji način: pitali su za pomoć. U četvrtak 14. marta, zvaničnici San Franciska su poslali zvaničan dopis šačici firmi za kratkoročni najam koje uključuju Homeaway (VRBO) koji drži Ekspidija, Kreglistu, Flipkey i AirBnB i zamolili ih za pomoć u sređivanju problema.
Stvari u Evropi su nešto drugačije. O regulativi koja se ticala kratkoročnog najma u pojedinačnim gradovima smo već pisali pre dve godine, no treba imati u vidu da je vrednost AirBnB-a od tada porasla gotovo četvorostruko (firma je procenjena na vrtoglavih 25,5 milijardi dolara), te da je London od tada postao jedna od najvećih košnica kratkoročnog smeštaja na starom kontinentu.
Sud u Briselu je prošle godine proglasio Uber ilegalnim, upozoravajući da će svako ko bude uhvaćen da radi kao Uberov taksista biti kažnjen sa 10,000 evra. Međutim, servis i dalje radi, i širi se na sve zemlje regiona.
Poverenica Evropske komisije za digitalnu agendu Nili Kros jasno se izjasnila protiv odluke suda u Briselu navodeći da ovakva odluka ne štiti putnike već kartele taksista i predstavlja tehnološki prevaziđen način razmišljanja u vremenu korišćenja 4G tehnologija. Razlog za posebnu evropsku osetljivost je veliki broj mladih nezaposlenih ljudi koji na pojavu ekonomije deljenja gledaju kao na novi izvor zapošljavanja. Glavni pokretači lokalnog šerovanja od kućnih aparata do zaliha hrane i prevoza su upravo mladi ljudi, čiji je potencijal za pokretanje zelenog preduzetništva prepoznala i Evropska unija. S obzirom da je jedan od prioriteta programa Evropske komisije rešavanje gorućeg problema nezaposlenosti mladih u Evropi, Komisija svesrdno pozdravlja uključivanje mladih u društveno preduzetništvo.
I to i jeste suština, jer su i AirBnB i Uber i mnogi slični servisi ekonomije deljenja (sa izuzetkom OhLaLa, koji je ipak korak predaleko za naš ukus) u osnovi plemenite ideje sa potencijalom da poboljšaju uslove života i održiv razvoj na ovoj planeti.
Sve u svemu, svedoci smo jednog vrlo interesantnog perioda za ekonomiju deljenja i kratkoročni najam. Odgovori za njeno regulisanje izgleda nisu ni jednostavni ni jednoznačni, jer vuku mnogo bitnija pitanja – a ona su vezana za održivost trenutnog ekonomskog poretka uopšte. Mi možemo samo da nagađamo kako će se situacija razvijati.
Uzgred, komentari su dobrodošli.