Vivijen Doroti Mejer je bila misteriozna guvernanta koja je u preiodu od 1949. do 1990. u tajnosti snimila preko 100,000 fotografija za koje osim nje niko nije znao. Kada ih je 2007 na lokalnoj Čikaškoj aukciji otkupio filmograf Džon Maluf, verovatno nije ni sanjao da otkriva radove jednog od najznačajnijih fotografa 20. veka. Njen opus pripada tzv. uličnoj fotografiji i one ostaju jedan od najznačajnijih spomenika životu u Sjedinjenim Američkim državama, ali i svetu tog doba.
Neki od radova Vivijen Doroti Majer
Životna priča ove, ovozemaljske Meri Popins nije bila nimalo idilična. Naime, iako je dosta putovala, finansijska situacija joj često nije išla na ruku, te je i njen objektiv bio naklonjeniji onima koji su živeli na marginama američkog blagostanja. U poznim godinama je bila i beskućnica – od potpunog siromaštva su je spasili ljudi kojima je nekada bila dadilja. Umrla je 21 aprila 2009. u domu za stare u Hajlend Parku, u Ilinoisu.
Bilo kako bilo, njeno životno delo je postalo prava interenet i globalna senzacija. Potkraj 2013., snimljen je film U potrazi za Vivijen Majer, a sve što je ova dama napravila sada je deo svetske istorijske baštine.
Vivijan Majer Autoportret
Da nam je neko pre četiri godine rekao da će ova zagonetna osoba poslužiti kao inspiracija za komercijalni apartman za turistički smeštaj u Beogradu, verovatno bismo ga posavetovali da preventivno poseti Institut za mentalno zdravlje. Međutim, život ima odličan smisao za ironiju pa je napravio i ovaj spoj, a da stvar bude još zanimljivija, uopšte nije nakaradan kao što bi se
Dizajnerski apartman DOROTI u Beogradu – detalji
DOROTI je u osnovi dvosoban stan, što po beogradskim aršinima znači stan sa jednom spavaćom sobom. No, pošto je u zgradi koja pripada neimarskim poduzećima prve polovine prošlog veka, površina (a i zapremina) mu značajno prevazilaze moderne graditeljske standarde za isti tip stana.
Nažalost, to znači i da nema lift, pa ćete za uživanje u ovom mehuru dizajna iz nekog drugog veremena morati da pešačite do trećeg sprata.
Usuđujemo se da kažemo da je to mala žrtva za ono što vas u stanu čeka.
Platno
Hodnik
Sa ulaznih vrata dočekuje vas veliko štampano platno sa stilizovanim ilustrovanim portretom dame sa početka ovog teksta. Tu su i dve skromne stolice i stočić, veliko ogledalo i nekolicina uramljenih radova godspođe Maier, verovatno iz čikaških ili njujorških sirotinjskih kvartova.
Odatle se pruža hodnik popločan kao šahovska tabla koji vodi do kuhinje dok su duž njega vrata koja vode u spavaćiu i dnevnu sobu sa desne strane a u kupatilo i špajz sa leve, te on nekako i čini centralnu tačku ovog stana.
Svaka od prostorija je ukrašena sa mnogo pažnje, a moderan i kvalitetan nameštaj je ispraćen sa ponekim anahronim i izuzetno upečatljivim detaljem.
U spavaćoj to su pisaća mašina i krojačka lutka koje ukrašavaju komodu za garderobu, i dva neobična portreta iz serije Heads & Hats kreativnog studia Šonski iz Londona, koji krase zid iznad uzglavlja kreveta i naspramni zid.
Teško je i da će vam promaći “otvoreni” garderober. Čini ga masivna karnišna okačena o dva mornarska konopca koji su pričvršćeni za plafon. Ovu simpatičnu konstrukciju sa aufhengerima prate i tri “industrijske” svetiljke.
U kuhinji kontrast modernog i antikvarnog možda dobija i svoj najoriginalniji izraz, pošto je uparen i kolortitima. Naime tamo zavidna spisak moderne aparture prate petrolejska lampa, stari stoni ventilator i mnogi drugi ukrasni detalji karakteristični za polovinu prošlog veka.
Čak i u kupatilu, pažnju okupira postolje za lavabo napravljeno od popularne “singerice” i impozatne ukrasne zidne lampe na postoljima od kovanog gvožđa.
Inače, strogo servisno posmatrano, apartman je savrmeno opremljen i raspolaže svim očekivanim blagodetima (brzi bežični internet, kablovska televizija, veš mašina…) kao i jednu pogodnost neuobičajenu za centar Beograda – a to je parking mesto u dvorištu.
DOROTI može da primi četriri osobe; dve mogu da podele bračni ležaj u spavaćoj sobi, a druge dve sofu koja se rasklapa u dnevnoj sobi. Pritom, uopšte nije nepristupačan kao što bis e moglo pomisliti. Cena neznatno varira u zavsinosti od boja gostiju, ali i dalje je u rangu srednje klase apartmana u Beogradu.
Ruku na srce, neki će lokaciju doživeti kao širi centar, no s obzirom na to da vam do Malog Taša treba manje od pet minuta hoda, a nešto više od 5 do Vukovog spomenika, to je centar. Uzgred, na dnu same ulice je jedan od najoriginalnijih restorana u Beogradu, koji će vam zasigurno komletirati doživljaj neobičnog i posebnog.
Dakle ako ste želeli pravi pravcati dizajnerski apartman u Beogradu, bacite pogled na prethodni link i probajte da ga bukirate. Za razliku od imenjakinje koja je poslužila za inspiraciju, slava ovog apartmana, sudeći po zauzetosti njegovog kalendara, sigurno neće morati da dolazi posthumno…