Ovaj članak je prevod teksta Rozi Spinks objavljenog na sajtu Quartzy. Autorkinu biografiju možete pronaći na kraju teksta.
Sećam se kada sam prvi put u životu koristila AirBnb. Bio je u pitanju studio u osamnaestom arondismanu Pariza odakle se videlo parčence crkve Sakr Ker sa prozora. Iznajmila sam ga na mesec dana od žene koja je bila približno mojih godina i njoj je to bio prvi put da je domaćin. Dok mi je davala ključeve, mogla sam da osetim da obe osećamo istu stvar: olakšanje što ova čudna transakcija, koju je sredio startap iz San Franciska koji tek godinu dana postoji Francuskoj, zapravo protiče u redu. Čitav taj proces imao je neku šarmantnu prostosrdačnu notu koje se rado sećam.
Alfavaz, Morgan Stenli i drugi očekuju da će ErBiendBi doći do 6% hotelske tražnje u 2018.
U godinama koje su usledile nakon tog momenta 2013. godine, mnogo puta sam koristila AirBnB. Dve godine, bez stalne adrese, živela sam u slobodnim sobama od Berlina preko Ho Ši Mina do Kejptauna. I u tom istom periodu AirBnB je izrastao od skrpljenog, idealističkog startapa do globalne grdosije čija je procenjena vrednost 30 milijardi dolara – što je više od Hiltona i Hajata zajedno – i to sve bez ijedne jedine sobe u sopstvenom vlasništvu.
činjenica ostaje: Ovo više nije butik hotel kompanija koja vam pruža autentična “uradi sam” iskustva nego ozbiljna ekonomska i politička sila. A uz to dolazi i puno kompleksnosti koje je teško sakriti samo spretnim brendiranjem.
Nijedna priča o uspehu nije bez truckanja na putu, a AirBnB u poslednje vreme prelazi preko razbacanih stena. Njihovi problemi trenutno prevazilaze kontrolu kvaliteta u ekonomiji deljenja – nemarne domaćine, povremene ujede krevetnih stenica ili jezive skrivene kamere u stanovima. Naslovnice novina kojih se kompanija najviše plaši ovih dana su potpuno druge prirode: gentrifikacija, stambena kriza u urbanim sredinama, rasna diskriminacija i trnovito etičko pitanje zaobilaženja lokalnih propisa zarad jeftinijeg smeštaja.
Lično smatram da je AirBnB, od maštovitog vebsajta koji je služio da “pripadate bilo gde”, postao AirBnB, multinacionalna korporacija koju sada optužuju za naduvavanje cena stambenog prostora i uništavanje nekad obožavanih gradskih četvrti u nekim gradovima.
Sada je teško ponoviti taj topli i paperjasti osećaj aranžmana, kao onog dana 2013. godine u 18. arondismanu.
Na mestu gde sam svojevremeno brinula o tome da li će posteljina biti čista kad dođem (samo u jednom slučaju se desilo da nije), ovih dana se mučim da nađem smeštaj koji nije varijanta “erspejsa” (estetskog miljea koji karakterišu beli ili svetlo naglašeni zidovi, sirovo drvo, Nespreso Aparati, replike Imzovih stolica, prostirke sa šarama na golim podovima, otvorene police i uštrojeni Skandinavijanizmi sa HGTV-a – američkog kablovskog operatera koji se bavi uređenjem domova, primedba prevodioca). Ovaj termin je prvi put opisao Kajl Čaka u The Verge-u, i odnosi se na to da svaki izlistan apartman, od Meksika do Malte, nosi estetiku Vilijamzburga u Bruklinu, umesto lokalne kulture u kojoj je i nastao.
ErSpejs estetika
Kada sam nedavno bukirala putovanje, primetila sam da je interfejs “Domova” zakopan ispod gomile novih ponuda, poput plaćenih “Iskustava” i prikazuje destinacije koje me uopšte nisu zanimale. Na kraju sam bukirala butik hotel po sličnoj ceni.
Možda je trebalo samo da bukiram hotel?
Zamisao “globalne zajednice”, koja je zvučala tako prijemčivo kada je kompanija osnovana, se malo izanđala, čak i u očima nekih od zaposlenih (makar prema skorom izveštaju koji je preneo The Information). Mera smanjenja troškova, kojom je otpušteno 50 stalno zaposlenih i 100 honoraraca koji su bili uključeni u deo firme koja se bavila keteringom, i koja je novim zaposlenima opisivana kao amblem sistema vrednosti da se “bude domaćin”, izazvala je ozbiljno javno negodovanje među zaposlenima.
Pripadajte bilo gde, Slogan AirBnB-a
Pošto nije na berzi, finansije AirBnB-a nisu javne, pa je bilo kakva izjava o njihovom dohotku, barem delimično u domenu pretpostavke. Samim tim i i izvori koji su obavestili The Information o tome da je AirBnB postigao svoje ciljeve rasta za tekuću godinu, su istovremeno i rekli da se videlo usporavanje u broju rezervisanih noćenja u protekloj godini, kao i to da su ankete među zaposlenima pokazale pad morala. Nedavni izveštaj Morgan Stenlija je primetio da je kompanijin rast počeo da stagnira, uprkos profitabilnosti (istini za volju izveštaj je pokrio samo korisnike u SAD i Evropi, a ne brzorastuća tržišta Latinske Amerike i Kinu).
I dok interna politika i finansije firme nisu baš u saglasju sa javnom percepcijom istih – kompanija je zabeležila jake finansijske rezultate bar pema rečima izvora upoznatih sa stanjem u firmi – sasvim je na mestu reći da je globalna zajednica, koju AirBnB tretira kao svoju glavnu vrednosnu propoziciju, sada u opasnosti. U proteklih 12 meseci osnivač AirBnB-a, Brajan Česki, je bio prinuđen da uđe u visko politizovana pitanja od superiornosti bele rase do prava izbeglica. I dok je taj uopšteno progresivan stav kompanije zadovoljio većinu njihove osnovne demografske grupe milenijalaca, činjenica ostaje: Ovo više nije butik hotel kompanija koja vam pruža autentična “uradi sam” iskustva nego ozbiljna ekonomska i politička sila. A uz to dolazi i puno kompleksnosti koje je teško sakriti spretnim brendiranjem.
Dragi ErBienBi turisto,
Vaš kratkoročni najam je doveo do iseljenja porodica kineskih emigranata.
Preživeli smo Zakon o isključenju Kineza iz 1882, dva svetska rata, veliki zemljotres i požar 1906 i Zemljores 1989.
Međutim, sada naši životi, naše škole i domovi naših dedova kao i društveno tkivo biva uništeno.
ErBienBi uništava naš dom. Uživajte u svojoj poseti Čajnataunu.
Nije samo tektonska promena u politici firme ta koja je zakomplikovala brend AirBnB, nego postoji i pravi, ozbiljan zazor koji se da izmeriti. Firmu su okrivljavali za štošta: od smanjenja populacije u centralnom Parizu, do ubrzane gentrifikacije imigrantskih enklava u Nojkolnu i Krojcbergu u Berlinu kroz rast AirBnB klastera (grozdova). Udruženje hotela u Nju Jorku je nedavno pustilo reklamu, koja je povezala Pola Maforta, ozloglašenog vođu Trampove kampanje, koji je svoj penthaus u Nju Jorku izdavao preko AirBnB-a kao deo šeme kroz koju je prao novac. Bilo je mnoštvo ozbiljnih racija i kažnjavanja po Parizu, Londonu, Berlinu, Barseloni, Nju Jorku i San Francisku, a Santa Monika u Zapadnom Los Anđelesu se svom silom sručila na rentijere (jednom od domaćina nekoliko apartmana je presuda donela uslovnu kaznu zatvora od dve godine i 3.500 dolara kazne).
Dok lokalno nametnuta pravila i propisi pogađaju domaćine, namećući na primer ograničenje maksimalnog broja dana za koje mogu izdati svoj stan, sve više se mešaju u iskustva samih gostiju. Bilo je izveštaja o stanovima u kojima su molili goste da ćute o činjenici da koriste AirBnB. Ovo se u nekim slučajevima dešavalo da bi se izbegle lokalne vlasti, ali što je možda još gore, da bi se izbegao gnev drugih stanara kojima su se takođe smučili prolazni gosti. Dok je s jedne strane okej da pomažem lokalcu da plati kiriju dok sam na putovanju, stvari se značajno komplikuju kada me ostatak ljudi, čije živote pokušavam da imitiram, očigledno ne želi tu…
Važno je napomenuti da uprkos činjenici da su jake reakcije dospele u naslovnice novina, podaci, kojima se podupire tvrdnja da AirBnB ima negativan efekat na krizu sa stambenim prostorom, nisu nimalo čisti. Postoji čitav skup stvari koje utiču na povećanje kirija, koje značajno variraju od zemlje do zemlje i od grada do grada. Većinu istraživanja kojima se ukazuje na loš uticaj koji AirBnB ima na stambeno tržište (ili pak da nema nikakvog uticaja na njega) su finansirale grupe koje imaju zecementiran interes u njihovim rezultatima – kao što su ona koja su finansirale grupe za pristupačno stanovanje s jedne ili sama firma s druge strane – ili su naišle na skepticizam zbog opsega podataka koje obrađuju.
Po rečima Endija Kaningama, veterana marketinga i stratega brendinga iz Silikonske doline, razlog moje promene osećanja prema brendu koji sam nekada volela je bar delom zbog toga što nisu uspeli da ažuriraju svoj narativ – tj. priču.
“AirBnB je početku rada, kada su stavaraili uporište, imali zaista izvrsnu strategiju brenda. Ona je bila toliko dobra da nisu znali kako da je razviju i prilagode svetu koji se menjao oko njih. Kada ste jedna od sila koja menja svet kao što je to slučaj sa AirBnB-om, imate još veću odgovornost da svoju priču prilagođavate dok idete napred. Umesto toga, oni su nastavili da uvode nove proizvode, a da nisu nimalo promenili narativ toga kako se oni uopšte vezuju za kompaniju.”
Godinu dana nakon što su lansirali “Putovanja” na platformi, čiji su sastavni deo “Iskustva”, cene su porasle dvadesetostruko od januara 2017. i gosti sada plaćaju u proseku 55$ po rezervaciji a imaju mogućnost i da koriste AirBnB ne samo da bi pronašli smeštaj nego i da bi našli šta da rade kada stignu tamo, gde da rezervišu večeru i sl.
U ranim danima platforme sve te stvari sam sama pitala svog domaćina, i to besplatno.
Međutim sa opcijom ko-hostinga, AirBnB nudi domaćinima način da izbegnu ono što je u početku činilo sveukupnu čar platforme – interakciju sa gostima. Sada mogu da plate nekome drugome da to radi umesto njih.
Na neki način, čitava platforma je prestala da liči na alat kojim mogu da isplaniram putovanje kakvo želim, a sve više na turističku agenciju koja želi da isplanira čitavo moje putovanje i da zaradi na svakom koraku u tom procesu.
Da li je moguće da se desi spontano veče uz pijuckanje Riohe sa boemom koji svira mandolinu, kao što mi se dešavalo u prošlosti kada sam koristila AirBnB? Da li AirBnB još uvek nudi prednosti u odnosu na hotel zbog kojih bih ga opet koristila? Apsolutno.
Međutim, kako je AIrBnB porastao, tako je porastao i moj osećaj da bi možda ipak trebalo da rezervišem hotel, trendi hostel ili samo da ostanem kod prijatelja.
To je teško izmeriti, i možda u ovom trenutku, kompaniju za to nije ni briga.
No, što se mene tiče, romansa je prestala.
Rozi Spinks je radila kao honorarac za mnoge američke i britanske publikacije kao što su Gardijan, Vajs, Pacifik standard, NPR i drugi. Pisala je o svemu od japanskih jutjubera preko istočnolondonskih instagram modela, do ulične hrane u Vijetnamu i gradske čistoće u Madagaskaru. Rođena u Kaliforniji, od roditelja Britanaca, završila je ekološke studije na Univerzitetu u Kaliforniji, a sada živi u Londonu.