Za kompletnu, aktuelnu ponudu apartmana na dan u Belvilu, kliknite na dugme Apartmani na dan u Belvilu.
Kada čovek posmatra Novi Beograd, sve je očiglednije da nekadašnji korbizijevski sivi, natmureni, depresivni brutalistički gigantski blokovi izdeljeni širokim bulevarima koji se seku pod pravim uglovima, ustpaju mesto šarenim, modernim, komercijalnim i rezidencijalnim košnicama koje menjaju panoramu čitavog grada. Iako je na strani bližoj Savi, samo u proteklih godinu dana niklo brdašce novih, stambenih blokova (čije cene po kvadratu idu rame uz rame sa najprestižnijim delovima grada), postoji jedan koji je začeo taj trend i istinski podigao standard življenja u Beogradu.
Novi rezidencijalni kompleksi koji niču u blizini Belvila. Na slici je A BLOK a u pozadini se vidi Delta Siti i sami blokovi Belvila.
Čak i sedam godina nakon nastanka, Belvil se često provači kroz stupce štampanih medija (ili bar mnogo češće nego drugi neimarski poduhvati koji datiraju iz tog vremena). Da li zbog profila investitora koji su ga ovaplotili ili zbog njegove (pomalo) isforsirane ekskluzivnosti, Belvil i danas izaziva sindrom kiselog grožđa. Onlajn kritičari 14 kolosalnih stambenih blokova, karakterišu zgrade kao ružne, gradnju manjkavom, graditelje kao malverzatore, stanove kao promašenu investiciju i drugim sličnim argumentima nastoje da ga omalovaže. Teško je ne oteti se utisku da je svaka glasina o nekom lošem zbivanju u naselju, propraćena popriličnom zluradošću onih koji ga kritikuju, a koji po pravilu nemaju svoj pedalj utočišta u njemu.
Imajući u vidu vreme, i možda još važnije okruženje u kojem je nastao, primedbe na račun rezidencijalnog kompleksa više vrednosti (kako je vrcavo okarkterisan u jednom novinskom članku), barem u našim očima, deluju nesuvisle. Razmišljanje o Belvilu, koje nam je blisko, je najbolje sumirao jedan od vlasnika:
Nadjite u Beogradu novogradnju koja ima 5 stanova po spratu, 2 prostrana lifta koja rade 24/7 (i kad nema struje) i voze direkt do garaže, broj parking mesta veći od broja stanova, optiku i Ethernet koji će i za 50 godina imati dovoljnu propusnu moć, toplotnu izolaciju u rangu YTONG-a i perfektno odrzavanje (čistoća zgrade i okoline – čistačica zaposlena 8 h dnevno u svakoj zgradi, cveće i trava koji zaista rastu ispred zgrade)…Naravno, Belville nije idealan niti je san snova ali je trenutno najbolje od najboljeg u Beogradu.
Tome dodajte da je Belvil možda i jedino naselje u Beogradu, sa nultim pristupom, tj potpunom prilagođenošću za osobe sa posebnim potrebama, i priča o „trange-frangiranju“ se izduva kao sufle ispred hladne stvarnosti jednog ozbiljnog građevinskog projekta. Na stranu to što njegove svedene forme, čisti oblici i svetle boje itekako nagoveštavaju nešto više od njegove bliske blokovske okoline.
Kada prosečan stanovnik Srbije čita probleme i stvari na koje se žale stanari Bevila to malo liči na čuvene interenet meme-ove „problemi prvog sveta“. Jedan od njih je, naprimer, to što specijalna crvena sigurnosna traka od tarmaka za pešake, koja se prostire oko većine zgrada, ne pokriva baš sve prilaze naselju, pa zbog toga štampani beton koji pokriva ostatak naselja zimi bude klizav i potencijalno opasan. Stanovnicima Starog Grada, kojima uz džinovske ledenice (koje sami uklanjaju) može da se desi da blaži nalet košave na glavu preseli i neku brojnih oronulih fasada, bi verovatno prijao takav problem, za promenu.
Ruku na srce, ako je Novi Beograd grad apatrida, kako su to u šali govorili kada je pre šezdeset i kusur godina dobio svoje prve stanovnike, onda je Belvil svakako grad onih imućnijih i geografski udaljenijih. Komšiluk u Belvilu je etnički šarenolikiji od većine drugih u Beogradu, što možda predstavlja onu uvek neophodnu potvrdu sa strane koja je domaćem stanovništvu potrebna da shvati da je u pitanju vrednost kojom bi trebalo da se ponosi. Ne treba onda da iznenadi što je Belvil bar po iskustvu vlasnika stanova preferirana varijanta korporativnog smeštaja u Beogradu.
Pored hvaljenog DELTA SITI šoping mola koji je kao zasebna celina u komšiluku, postoji i mnoštvo lokala različitih namena u prizemlju zgrada koji maltene eliminišu potrebu da idete izvan Belvila. Naime, osim par izvanrednih restorana, u Belvilu je udomljeno mnoštvo salona lepote, privatnih zdravstvenih, obrazovnih i bankarskih usluga, pa čak i jedan salon tajlandske masaže.
Airport City – još jedna grad u gradu
Osim toga, Belvil je i okruženmalim komercijalnim rajem. Sa njegove istočne strane se nalazi Beogradski buvljak, koji i danas predstavlja interesantno mesto za nabavku najšireg dijapazona jeftine robe – od ekserčića do opreme za automobile i nameštaja. Malo zapadnije je za sada jedini pravi „poslovni park“ u Beogradu simbolično nazvan Airport City, po nekadašnjem aerodromu Aero-Puta koji je pre stotinu godina bio na dalekoj periferiji grada. Predstavništva nekih od najuspešnijih kompanija su u susednoj ulici Đorđa Stanojevića, a nedaleko i je i zvanično najveći hipermarket IDEA, Džinovska DIY radnja Uradi Sam i Roda Megamarket sa nekolicinom pratećih prodavnica u kojima su stalno neke rasprodaje. To Vam garantuje da će makar vreme utroeno da odete do njih biti nadoknađeno nekom uštedom.
No, da se vratimo na osnovnu temu. Apartmani na dan u Belvilu su jedni od traženijih, a svakako među najkvalitetnijima u ponudi. Ujednačen kvalitet osnove svakog od njih ne znači obavezno monotoniju dizajna eneterijera. Od 1858 stanova različitih veličina koliko ih se ukupno nalazi u Belvilu, postoji 27 varijacija na temu u pogledu njihove veličine i osnovne strukture. Svaki od stanova se može pohvaliti vanstandardnom visinom plafona i vrata (odnosno 2,7 za plafon i 2.4 za vrata) dok su prozori viski po 1.8 metara. Stoga se i s pravom nazivaju “modernim saloncima” .
Belvilska ponuda trenutno broji nešto više od tuceta, i njome dominiraju dvosobni, odnosno jednosobni apartmani pošto se u Beogradu dvosobnim apartmanima nazivaju oni sa jednom spavaćom sobom. Njihova kvadratura varira od jedva četrdesetak do impozantnih 70 kvadrata, no naknade su zakucane u dijapazonu između četrdeset i pedeset evropskih moneta na dan. Uprkos agresivnoj reklamnoj kampanji, u kojoj je za Belvil rečeno da ima više parking mesta nego stanara, nema baš svaki od apartmana svoje parking mesto. Osim toga, tokom Shopping Night-ova, naći parking u okolini Belvila postaje poduhvat posle koga parking u Zoni 1 deluje kao dečija igra. Kod onih apartmana koji ga imaju ono se doplaćuje, a nalazi se ili ispred zgrade ili u garaži same zgrade.
Na ovako dinamičnom tržištu postaje sve nezahvalnije praviti liste najboljih izbora koji će imati svrhu i na duže staze. Stalne promene, novi ulasci, pa i kubanske poluosmice čine da ono što je aktuelno danas ne bude sutra, pa tako i nastojanaja da se do tančina i zanavek idefenrenciraju kaako elementi ponude tako i neke zakonitosti padaju u vodu gotovo istog dana. Uprkos tome mi izdvajamo neke koji su ostavili utisak na nas i za koje, ukoliko i dalje budu u ponudi kada budete čitali ovaj tekst, teško da će važiti epitet loši…
Ako pak želite da pogle