Džejkob Tomski nije nikada nameravao da uđe u hotelski biznis. Kao svež diplomac, naoružan samo diplomom iz filozofije i apsolutnim nedostatkom profesionalne orijentacije, postao je potrčko na parkingu u velikom luksuznom hotelu u Nju Orlinsu. Ipak, kako je brzo napredovao, njegova karijera u ugostiteljstvu je bila duža od jedne decenije, a radio je bukvalno sve. On vas je čekirao, odjavljivao, odvajao vam beli donji veš od bele posteljine, parkirao kola, probavao jela koja ste naručili, čistio Vam toalet, odbijao vam kasniji izlazak, budio vas telefonom da ne zakasnite na aerodrom, jeo bombonice iz vašeg minibara, smejao se vašim šalama i – uzimao vaš novac. Nakon decenije mukotrpnog rada, ovaj insajder hoteskog života je postao pisac, i u svojoj knjizi nazvanoj Glave u Krevetima: Bezobzirni memoar o hotelima, mutljavinama i takozvanom ugostiteljstvu, otkrio kako multimilonski biznis koji smo mislili da poznajemo izgleda sa druge strane recepcije.
8 hotelskih tajni samo su delić onoga što se dešava sa druge strane hotelijerstva. U svojoj knjizi, Tomski nije štedeo ni kolege, ni goste (koji su retko u svom najboljem izdanju), a anegdote o međusobnim zlostavljanjima će vas naterati da se zapitate kako zaposleni u ovom sektoru uopšte ostaju normalni. Čitajući ovu knjigu naučićete jednostavne načine da dobijete ono što vam je potrebno od hotela bez mnogo cimanja i kako da zaista dobijete najbolju uslugu. Takođe ćete saznati šta ne treba da radite ako nećete da Vam spremačice operu četkicu za zube u klozetskoj šolji, a potrčko odnese vaš prtljag u sobu bez kamera i olupa ga o zid.
Mada su ove anegdote vezane za severno-američki kontinent, hotelski lanci za koje je dotični radio su globalni. U svakom slučaju zanimljivo štivo.
1.OSTAJETE SAMO JEDNU NOĆ? MOŽE VAM SE DESITI DA VAS “PROŠETAJU”…
Malo ljudi zna da se u hotelima, na dnevnom nivou u proseku ne pojavi 10% gostiju. Zbog te zabrinjavajuće brojke, hoteli prebukiraju svoje kapacitete kada god je to moguće. Osim toga, ohrabruju i agente prodaje rezervacija da idu do 110% popunjenosti kapaciteta, u nadi da će zajedno sa otkazima i nepojavljivanjima, taman popuniti sve sobe.
Međutim, šta se desi kada igra brojki ne ide u prilog hotelu?
Pa, nekoga „prošetaju“ (engleski žargonizam je „walking the guest“). Naime hotel tada plaća smeštaj u odgovarajućem hotelu u kraju. Verovatnoća da će gost biti “prošetan” se povećava ukoliko je:
a. bukirao smeštaj koristeći Ekspidiju. Pošto je već dobio ogroman popust, samim tim je i manje bitan.
b. Nikad pre toga nije boravio u gradu i možda više nikad neće dolaziti.
c. Ostaje samo jednu noć.
d. Možda i važnije od svega ostalog: Ponaša se kao drkadž*ja
2. UŽIVAJTE U UGLAČANIM, MIRIŠLJAVIM ČAŠAMA
Spremačice u hotelima su ovaj i još jedan trik dosta dugo krile, dok ih u tome nije uhvatio Džejkob Tomski. Naime, dame su zatečene sa bočicom Pledža u jednoj, a čašama iz mini bara u drugoj ruci – odmah je postalo i jasno odakle čašama taj visoki sjaj.
Zato, ako se sledeći put kada budete popili vodu iz česme u hotelu, zapitate odakle joj takav limunasti šmek, znajte da je to verovatno zato što ste upravo drmnuli čašicu Pledža.
3. UVEK TRAŽITE ČISTU POSTELJINU
Čaršavi se peru posle svakog gosta. Ćebad bi trebalo da se peru jednom nedeljno. Međutim prekrivke, ukoliko nema vidljivih tragova na njima, deterdžent ugledaju i nakon mesec dana(!!!). Tako da ste praktično u rukama onih koji su u sobi boravili pre vas.
4. MOŽDA IMA SLOBODNIH SOBA ČAK IAKO VAM NA RECEPCIJI KAŽU DA IH NEMA
Dešava se da se sobe budu izlistane kao neispravne zato što je nešto u njima pokvareno ili zaprljano. Ukoliko ste prilično dešperatni, vredi objaniti da biste (u zavisnosti od problema) možda želeli da uzmete i takvu sobu.
5.OMRAŽENI TOČKIĆI
Mada se u našim krajevima ne sreću često, livrejisani kamerdineri i potrčci (koji preuzimaju vaš prtljag) su u stalnoj postavci luksuznih hotela na zapadu. Elem, čovek koga svi oni uniformno mrze iako nikada nisu čuli za njega je Bernard Sadou. Gospodin Sadou je naime izmislio kofer sa točkićima – usud egzistencije svakog potrčka. Pre toga, potrčko je bio neophodnost – osoba koja vam olakšava život i povećava komfor. Sve u svemu, jedan koristan član društva. Kada je Sedou prodao svoj prvi prototip robnoj kući Mejsi, u oktobru daleke 1970. godine, započeo je katastrofalnu promenu u ugostiteljstvu. Ona je navela nekad plemenitu vrstu da se povuče, razmisli i ponovo ispliva transformisana u smutljivca koji se bori za opstanak. Sadou je nenamerno zaslužan za frazu koju nijedan potrčko na svetu ne želi da čuje. Frazu koja ostavlja neplaćene račune i uništava Božić. Frazu koja glasi : Neka hvala, ja ću. Ili onu toliko uobičajenu i neznalačku Ne želim da ga uznemiravam. Da ga uznemiravam?! Čovek prehranjuje porodicu. Nećete ga uopšte uznemiriti.
6.HOTELI ZAPRAVO VOLE KADA IM “KRADETE” KOZMETIKU
Zato i stavljaju sopstveni logo na sapune, šampone i losione i troše basnoslovne sume na njihovo pribavljanje. Međutim, ako se previše zanesete pa ponesete i jastuke, peškire ili prekrivke, budite bez sumnje da će Vam naplatiti na izlazu…
7.NAJČEŠĆA LAŽ RECEPCIONERA JE “Sve sobe su u osnovi iste, gospodine”.
Budalaština! Uvek postoji soba u uglu,soba u kojoj TV ima veću dijagonalu, soba koja zbog strukture zgrade ime veće kupatilo sa dva lavaboa, ili soba koja, iako izlistana kao standardna, ima neuporedivo bolji pogled od ostalih. Recepcioner će Vam je pronaći pod uslovom da oseti šušku u džepu. A iako nema sobe, postoji sijaset drugih opcija: kasniji čekaut, besplatan minibar, usluga u sobi, besplatna kablovska – i sve njih će recepcioner učiniti da bi zaslužio napojnicu. A učiniće i više od toga ne bi se “otvorili” za još koju.
Neki ljudi se plaše ove vrste mita, međutim neka budu bez brige. Recepcioneri imaju nadležnost za “dopune programa” u “specijalnim prilikama”. Za njih je ta dvadesetica što ćete im ostaviti dovoljno specijalna prilika.
8. POSTOJI BOLJI NAČIN DA SE NAVUČE JASTUČNICA
Kada menjaju jastučnice, sobarice izvedu karate udarac po sredini jastuka i onda ga uguraju u jastučnicu tako savijenog po sredini. Ova metoda je kudikamo praktičnija od “civilne”, u kojoj stavljate jastuk pod bradu i onda navlačite jastučnicu kao gaćice. Posebno ako morate, kao što ove dame moraju, da ih promenite pedesetak. Ne želite da vam svi oni dođu u kontakt s licem.
Hotelske priče tu ne prestaju. Međutim, to je valjda i sastavni deo njihovog šarma. Mnogo različitih, potencijalno interesantnih i jednako rasterećenih ljudi na jednom mestu, koji su prepustili drugima da obavljaju dosadne poslove svakodnevnice su svakako razlog zbog koga im se svi vraćamo. Neki ih vole i zbog struktuisanog vremena, koje odgovara njihovom bioritmu. U suštini, dobar hotel čini usluga, a ne zgrada.
Ako se od takvog aranžamana umorite i poželite veći stepen autonomije u okviru smeštajnog prostora, svakako možete pokušati sa apartmanima. U pitanju je jeftinije ali i potpuno drugačije iskustvo smeštaja (tako da bi prema tome valjalo kalibrisati očekivanja), Mi u BeoApartmanu se trudimo da ponudimo informisan izbor apartmana u Beogradu, pa ako Vam ova samoreklama nije previše degutantna, izvolite kliknite na pethodni link!